U kolevci demokratije se obelezava ustanak protiv diktature u antidemokratskim uslovima
Atinski “Politehnicki” ustanak – ustanak koji se dogodio u novembru 1973. u Atini u Grckoj, tokom masovnih demonstracija protiv grcke vojne hunte. Ustanak je poceo 14. novembra 1973. i eskalirao u otvoreni antidiktatorski ustanak i zavrsio krvoprolicem u rano jutro 17. novembra.
Od 21. aprila 1967. u Grckoj je bila diktatorska vojna vladavina, rezim koji je ukidao gradjanska prava, raspustio politicke partije, a njihove vodje su bili progonjeni, zatvarani i maltretirani zajedno sa gradjanima na osnovu njihovog politickog uverenja.
1973. vodja vojne hunte Jorgos Papadopulos naredio je takozvani vojni puc. “Proces liberalizacije” rezima, koji je ukljucivao pustanje politickih zatvorenika i delimicno ukidanje cenzure, obecavajuci novi ustav i nove izbore za povratak u civilnu vlast. Na ovaj nacin, opozicioni elementi, ukljucujuci socijaliste, dobili su priliku da preduzmu politicku akciju protiv hunte.
Sjedinjene Drzave imale su veliko interesovanje za suzbijanje socijalista. Sjedinjene Drzave su podrzavale vodje hunte a njihova produzena ruka u toj zemlji je bio zloglasni agent CIA, Dzon Mori. Americki potpredsednik Spiro Egnju pohvalio je huntu kao “najbolju stvar koja se događa u Grckoj, od perioda Periklea koji je upravljao drevnom Atinom “.
Hunta, pokusavajuci da kontrolise svaki aspekt politike, intervenisala je u studentskom savezu iz 1967. zabranjujuci studentske izbore i nametajuci neizabrane lidere studentskih sindikata nacionalnoj uniji studenata(EFSE). Ove akcije su na kraju stvorile bunt kod studenata. Student geologije Kostas Georgakis je 1970. izvrsio samoubistvo u Đenovi(Italija), u znak protesta protiv hunte.
Prva masovna javna akcija protiv hunte pocela je 21. februara 1973. godine.
Dana 21. februara 1973. studenti prava strajkovali su i zabarikadirali se u zgradama Atinskog univerzitetskog fakulteta u centru Atine. Policiji je naredjeno da intervenise, a mnogi studenti su, kako se izvestava, izlozeni policijskoj brutalnosti. Dogadjaji na Pravnom Fakulteta cesto se nazivaju avangardom “Politehnickog” ustanka.
Proslava u znak secanja na studenski ustanak odrzava se svake godina. Obelezavanje krvopolica iz 17. novembra 1973 godine uvek traje tri dana.Vrhunac proslave je svakog 17. novembra kada se organizuje skup ispred Politehnickog Fakulteta i onda se masovna setnja produzava od ovoga mesta, centrom Atine sve do americke ambasade. Demonstracije se zavrsavaju ispred americke ambasade da bi se osudila tadasnja umesanost Sjedinjenih Drzava u podrsci hunti.
Svake godine u ovom “mirnom” hodu studenata, levicara, boraca za gradjanska prava i svih Grka koji su za demokratiju i mir, dolazi do incidenata i sukoba sa policijom.
Mali broj anarhistickih i “ubacenih” desnicarskih elemenata svake godine ovaj u biti mirni protest pokvari svojom agresijom i vandalizmom.
Ovogodisnja ceremonija ce biti jedna od najzanimljivijih jer ce povorku ispred SIRIZE predvoditi Aleksis Cipras i to je prvi put u grckoj istoriji da ce jedan bivsi premijer ucestvovati na ovom skupu.
Prva dva dana su obelezena velikim incidentima izmedju studenata i policije.
Specijalne jedinice su brutalno reagovale u prostoru “Politehnija”.
Kao “nagradu” za borbu protiv diktature i palim zrtvama od 1973 godine pa sve do nedavno, po zakonu Grcke, univerziteti su imali pravo azila, tako da policiji nije bio dozvoljen pristup i delovanje u prostorima univerziteta.
Jedan od prvih zakona koja je donela nova vlada Kirjakosa Micotakisa je bilo ukidanje studenskog azila. Navodni razlozi ukidanja univerzitetskog azila su bili da se u krugovima fakulteta odvijalo crno trziste roba, cigara, narkotika itd. Kao i da su se u prostorima fakulteta okupljali anarhisticki i teroristicki elementi.
Predsednik desnicarske partije Nova Demokratija i sadasnji premijer Kirjakos Micotakis da bi dosao na vlast je pre izbora u svoje redove doveo bivse clanove iz redova ultradesnicarske i radikalne konzervativne partije L.A.O.S.
Osim toga iskoriscavajuci problem sa izbeglicama i svenarodnog nezadovoljstva zbog sve veceg njihovog broja, Kirjakos Micotakis je obecao da ce se svim snagama boriti za smanjivanjem njihovog priliva i suziti koliko je god moguce prava potencijalnim azilantima, i time je tokom zadnjih izbora zadobio i glasace bivse parlamentarne profasisticke stranke “Zlatna Zora” (stranka ciji je idol Arkan)
Time je ova stranka izgubila veliki broj glasaca i ispala iz parlamenta.
Kirjakos Micotakis je uveo desnicarske zakone pokusavajuci da uskrati prava izbeglicama a time i prava svim strancima koji zive u Grckoj.
U Grckoj je u zadnjih 4 godine medijski mrak. Vlasnici svih najacih medija iz svojih interesa su javno podrzavali partiju Nea Demokratija i njihovog predsednika Kirjakosa Micotakisa. Ne postoji ni jedan medij kako televizijski, stampani ili internet portal dovoljno jak da bi napravio protivtezu ovoj nevidjenoj blokadi.
Primera radi na grckim televizijama se ne objavljuje informacija da se i pored usvojenih represivnih zakona prema strancima, broj izbeglica koji ulaze u Grcku povecao za 80% u odnosu na isti period kad je na vlasti bila Siriza. Isto tako se ne objavljuje podatak da je po prestanku turisticke sezone bez posla ostalo oko 280.000 ljudi. Jedan od razloga ovako velikog broja novih nezaposlenih je i novi zakon Kirjakosa Micotakisa po kojem poslodavac nije u obavezi da da razlog otkaza prilikom otpustanja svojih radnika. Negativnih primera vladavine Nea Demokratije je puno ali se oni ili ne objavljuju ili se u najboljem slucaju izdaju skraceno i sturo.
Kao dokaz konzervativnosti i nazadnosti nove vlasti je uvodjenje “pod hitno” zakona po kojim se vredjanjem crkve ili drzave moze biti osudjen na 2 godine zatvora.
Mora se napomenuti da su “zaledjeni” pregovori sa crkvom koje je zapoceo Aleksis Cipras, po kojima bi crkva iz svojih fondova davala plate svestenicima i time oslobodila drzavu od davanja iz budzeta.
Kirjakos Micotakis je duzan industrijalcima, vlasnicima velikog kapitala, ukljucujuci i najjace medije kao i crkvi svoj dolazak na vlast. On polako svoj dug vraca svima, dokle ce to ici videcemo.
Po najnovijim anketama, podrazumeva se prorezimske TV, Micotakis je povecao prednost ispred Ciprasa preko 20%.
Zato se zbog svega gore navedenog ocekuju veliki nemiri na sutrasnjem protestu koji ima geslo borbu protiv neofasizma, i zbog razloga sto ce na celu kolone biti Aleksis Cipras.
