BLOG

Milovan Lalovic

Pisma dragoj Fler

Draga Fler,
spominjete šećerne jabuke, toplu kišu niz puštene kose, tajni susret na strastvenu uglu i slatkoću prezrelih jagoda, onih što se mlijekom opijaju. Vi to meni čežnju prozivate, i ljepote minulijeh dana. N’o ne znate, mila moja gospo da me nema večeras na barci. Ni na barci a niti u tijelu. Evo mene mravinjem obodu. Mravinjaku od stotinu ljeta. Sav sam vam se noćas premravio gledajući jedno krupno Oko. Nagelo se k nama mravinjaku, a sva braća i sve moje sestre to ne vide nit važnosti daju. Oni jure okolo za slamkom te se ‘vako međ’ sobom prepiru: „Ovo vam je naša slamka suva“, čujem ove iz donjih slojeva, iz slojeva donje kolonije. „Nije vaša no zaista naša“, viču ovi s gornjijeh krajeva. „Vi Donjani svi ste nedostojni, čuj kakav je govor što zborite, nije slamka nego je to travka, sram vas bilo što tako zborite!“

Draga moja od Provanse gospo, dok galama njihova me žesti ja se mravim Oko gledajući. Ono zuri vodnjavom dubinom, ono zuri ka’ da misli čita. A šta ako zna soliter gradit? A šta ako baš tu će temelje, baš na mjesto našeg mravinjaka?
Stoga meni ne zamjer’te noćas što mi nije do zrelih jagoda, do jagoda i puštenih kosa.
Iskreno vaš prijatelj,
Milovan.

Postovani ljubitelji , citanja tudjih pisama.Vase je pravo da ova pisma citate samo na ovom mestu .  Posle citanja , sadrzaj pisma je dozvoljeno samo saputati od uveta do uveta , a papir pre toga progutati . Bilo koji drugi nacin koriscenja ove privatne prepiske , bice smatrano krivicnim delom i krsenjem autorskih prava !

Draga Fler,
zlatni prah od praha pretpostavki, koji ste mi poslali u pismu, nisam mog’o vodom rastvoriti. Zlato teško pa lako potone. Jurio ga kašikom po čaši i prošlo je nekol’ko minuta te ga mogah popiti do kraja. Zatim sjedoh efekte čekati. Napominjem, sve sam uradio baš kao što vi ste naložoli. Zatvorio bijah očne kapke, spustih sebe u sebstvo najdublje, te tu pređoh sopstvene tokove. Tamo sam se kratko zadržao pa se vratih javi na viđelo. Kada oči opet progledahu biješe prošlo oko pola sata. Tu me hitnja spopade na prečac te se dadoh zrcalo tražiti. Eh, da znate draga moja gospo koliko se liku razočarah. On se nije nimalo zlatio. Stoga mi je lasno promišljati kako ste vi neđe pogriješili. Il’ to ne bi ispravna supstanca, ili zlatan nikad biti neću. Od to dvoje jedno je istina.
Iskreno vaš prijatelj,
Milovan.