Arheoloske znamenitosti Atine koje obavezno treba da posetite
Akropolj
Akropolj ili ti Partenon je definitivno svima poznat.Ovo anticko velicanstvo je vlasnistvo i simbol cele ljudske civilizacije.Mi vam dalje u tekstu preporucujemo i druge anticke gradjevine.Vazno je znati da ako kupite kartu za ulaz na Akropolj uz dodatak nesto vise novaca imacete pristup svim ostalim lokacijama.
Atalova Stoa
Atalova Stoa (Pasaz,natkriven prostor,galerija) u anticko doba je bio glavni trzni centar, danas muzej (Μουσείο Αρχαίας Αγοράς Αθηνών), koji lezi na arheoloskom nalazistu Atinske Agore na istocnoj strani, u ulici Adrianou u blizini trga Monastiraki.
Atalova Stoa izgradjena je u atinskoj Agori oko 150. godine pre nove ere, od strane Atalosa ll, kralja Pergamosa kao njegova donacija Atini. Izgradnja ove zgrade zapocela je 159 pne i zavrsena je 138 pne. Bila je to nekada najveca gradjevina u Grckoj tokom antickog perioda.
Obnovljen je u istom stilu i obliku od 1953. do 1956. godine, Od strane Americkog arheoloskog fakulteta sredstvima J. Rockefellera. Danas je tu smesten muzej anticke Agore .
Atinska Agora
Atinska Agora (trznica ili pijaca) danas je gradska cetvrt i arheolosko nalaziste, sa bogatom zbirkom spomenika i rusevina iz razlicitih razdoblja najboljih atinskih dana. U anticko i rimsko vreme bilo je srediste anticke Atine u kojem su se nekoliko stotina vekova intenzivno provodile politicke, trgovacke, administrativne i drustvene aktivnosti na ovom podrucju Grcke.
Kao verski, kulturni i drustveni centar i sediste palate, tj. civilni i vojni sud ( Άρειος Πάγος) . Agora je kontinuirano funkcionirala u svim periodima istorije ovog drevnog grada, od neolitika do danas
Na tom su podrucju bili smesteni sudovi, hramovi i gradske sluzbe, sto je omogucilo atinskim trgovcima, obicnim gradjanima i vlasnicima tezgi da se sastanu sa gradskim politicarima, filozofima i drzavnicima. Podrucjem dominira Hefaisteion (hram Hafest), koji datira iz 5. veka pre nove ere. koji je danas jedan od najbolje sacuvanih hramova drevne Grcke.
U velicanstvenom muzeju Agora izlozeni su artefakti iz svakodnevnog zivota starih Grka. Muzej se nalazi u Atalovoj Stoa (Στοά του Αττάλου) natkrivenoj galeriji. Ova dvospratna zgrada iz 2. veka P. n. e. obnovljena je zahvaljujuci americkoj arheoloskoj skoli, a danas se smatra pretecom modernih trgovackih centara – jer su u njoj bile smestene 42 odvojene prodavnice.Adresa: Adrijanu 24, Atina.
Hadrijanova biblioteka
Rimski imperator Hadrijan je bio veliki filoelinas.Za vreme svoje vladavine od 117 do 138 cesto je posecivao Atinu.
Biblioteka je osnovana 132g. Pored biblioteke, osnovao je i mnoge druge ustanove, prosirio rimsku Agoru i dovrsio hram Zevsu Olimpskom.
Godine 267. Biblioteka je unistena tokom napada Erula. Ostaci su pripojeni u kasnoanticki zid. Godine 412. obnovljena je odlukom tadasnjeg rimskog guvernera Erkouliosa. Dolaskom srednjeg veka, biblioteka je bila zasticeno podrucje u post-rimskim bedemima.Postala je srce trgovinskog sredista srednjevekovne Atine. Istovremeno je u unutrasnjem dvoristu osnovana hriscanska crkva koja je u 7. veku prosirena i postala kraljevska trospratna crkva. Ova konverzija sprecila je rusenje zgrade. U 11. veku, na istim temeljima je sagradjena Crkva Velike Device, koja je unistena u pozaru 1884.
Za vreme turske okupacije, hadrijska biblioteka je bila sediste turskog namesnika. 1835. godine na tom mestu je sagradjena turska kasarna.
9. avgusta 1884. godine, nakon pozara, spaljeno je vise stotina malih prodavnica na pijaci kod Hadrijanske biblioteke i drugih zgradama u tom kraju. Takodje je spaljena Velika Panagia, najstarija crkva u Atini. Stoga cinjenica da je okolina biblioteka postala prazna od zgrada pruzilo je odgovarajucu priliku za pocetak arheoloskih istrazivanja u tom podrucju. Iskopavanja na tom mestu zapocela su u periodu 1885-1886.godine pod nadzorom Stefanosa Koumanoudija.
a.
Juzne padine Akropolja
Jedno od arheoloskih mesta u centru Atine je i Νότια Κλιτύς Ακροπόλεως Αθηνών (Juzna strana ili ti podnozje Akropolja).Tu se dolazi sa raskrsnica ulica Thrasilou i pesacke ulice Dionisios Areopagitos, drevna ulica , put koji je spajao podrucje Ολυμπιείου (Olimpije) sa juznom stranom Akropolja, dosezavsi do mesta Ασκληπιείου (Asklipiou).
Pocetak ovoga starogrckog predela nalazi tacno preko puta novog muzeja.Penjuci se ulicom Dionisios Areopagitos prema zapadu naici cete na Ασκληπιείου (banju). Tu postoji mali izvor lekovite vode i nekad je bila starogrcka banja i leciliste.
Pored arheoloskih iskopina nalaze se i ostaci stare crkve Sveta Petka (Ag. Paraskevi), sagradjene na mestu starijeg hrama kasnog vizantijskog perioda.
Keramikos
Konkretno, pod imenom Keramikos (Κεραμεικός), dve oblasti bile su smestene u drevnoj Atini u severozapadnom njenom delu, u to vreme zvane “Spoljasnji Kerameikos” i “Unutrasnji Kerameikos”. Odnosno, dva Keramike, kako kaze Hesiod (Ησύχιος), jedna izvan zida i jedna unutra. Ovu razliku spominju i Platon, Tukidid i Plutarh, a Kerameikos je prvo javno groblje u drevnoj Atini.
Ova dva drevna okruga cinila su opstinu Kerameon natanjeni uglavnom stanovnicima iz plemena Akamadidas (Ακαμαντίδας) , jedno od 10 plemena koja su zivela u staroj Atini. Ime ove opstine dobilo je po pisanju nekih po poznatom junaku Keramosu, dok su drugi bili zagovornici da je ime dobilo po zanatlijama i umetnicima koji su se bavili keramikom u tom podrucju.
Dva Keramika bila su razdvojena Temistoklovim zidom (479 pne) , a povezane su velikim dvostrukim kapijama zvanim “Dipilon” koje su spolja vodile do drevne Pireus ulice, danas pod nazivom ulica Pireos (οδός Πειραιώς) i Iera odos (Ιερά οδός)Ovi putevi su vodili ka Staroj Elefsini jedan a ka Platonovoj Akademiji drugi. Unutar Dipilona bila je velika avenija koja se protezala kroz drevnu pijacu i izmedu brda Pnika i Arios Pagos (Vrhovnog sud) koja je vodila do ulaza u Akropolj. Prema tome, spoljasnji Keramikos je bila ukopnog karaktera, dok je unutrasnji Keramikos bio stambenog karaktera.
Od helenistickog do ranohriscanskog perioda (338. godine pre nove ere do 6. veka) predpostavlja se da se groblje neprekidno koristilo.
Licej
Liceum ili licej (Λύκειον) bio je gimnazija u drevnoj Atini, najpoznatija po tome sto je bila povezana s Aristotelom i njegovom istoimenom skolom. Liceum je rodno mesto zapadne nauke i filozofije. Skolska zgrada dobila je ime po hramu posvecenom Apolonu Lycianu i datira iz 6. veka pre nove ere, dok je Aristotel svoju cuvenu skolu osnovao tek 335. p.n.e.
Skolu je opustosio rimski general Korneli Sula 86. godine pre nove ere. Nije poznato kada je skola zatvorena, no tacna lokacija skole ostalo je vekovima skrivena sve do 1996. kada je slucajno otkrivena tokom pripreme temelja za novi Muzej savremene umetnosti.Nalazi se na parceli od 11000 metara kvadratnih.
Adresa na kojoj je muzej je Rigillis 11, Athina.
Muzej Keramikos
Arheoloski muzej Keramikos nalazi se na jugozapadnom kraju Atine i unutar arheoloskog nalazista Keramikos , na kraju ulice Ermou pre nego sto se udje u ulicu Pireus. To je pravougaona neklasicna gradjevina u prizemlju okrenuta prema istoku i zapadu, na malom brezuljku.
Adresa: Ermu 148, Atina.
Romaiki Agora
Sagradjena je izmedju 19-11g. pne od donacija rimskih imperatura Julia Cezara i Avgusta . Dvor je poplocao car Hadrijan. Posle invazije Herula (Germanski nomadski narod) (267g.) i suzavanje Atine u okvire u pozno antickog zida, administrativni i trgovacki centar grada prebacen je sa drevne pijace na ” Rimsku Agoru” i hadrijanovu biblioteku.
Tokom vizantijskog perioda i turske okupacije ovu lokaciju su zauzele kuce, radionice i crkve, kao i Fethi Dzamija.
Sistematska iskopavanja su izvrsena od strane Arheoloskog drustva, nakon neophodnih eksproprijacija i rusenja kuca i drugih zgrada (1837-45, 1890-91, 1910, 1930-31), italijanskih arheologa (1940-42) Anastasios Orlando i Paul. Lazaridis (1963-64) i (1955, 1965-66, 1968, 1984-85, 1989, 1991).
Severne Padine Akropolja
Severne padine Akropolja (Βόρεια κλιτύς Ακροπόλεως Αθηνών), bile su nastanjene i u praistorijsko doba (3500-3000 pne.), zahvaljujuci brojnim nepresusnim izvorima pijace vode.Njihov kontinuitet su bile starogrcke naseobine.Ovaj predeo je bio kulturni i religiozni centar od velike vaznosti za zivot starih Helena.Poznat je izmedju ostalog i po brojnim svetim pecinama
.Zanimljiva prica iz novije istorije je obelezila severne padine Akropolja,o tragicnoj smrti dvoje zaljubljenih mladih, Mimikosa i Meri.
