Danas su Grčkoj slavi Kuluma "Čistog ponedeljka"
Danas je u Grčkoj Katara Deftera (Καθαρά Δευτέρα) tj. Čisti ponedeljak.
Ovaj dan označava početak četrdesetodnevnog posta i jedan je od njihovih najvećih nacionalnih i religijskih praznika. Glavno obeležje ovog praznika su “Kuluma”. Kuluma su u stvari način na koji se slavi Čisti ponedeljak. U njemu su sadržani tradicionalna muzika, plesovi, način ishrane i folklorne osobitosti svojstvenae samo ovom prazniku.
Postoji mnogo verzija etimološkog porekla reči “Kuluma”. Prema Nikolaosu Politisu, ocu grčke Folkloristike, reč potiče od latinskog Cumulus što znači gomila, obilje i kraj. Odnosno, to je kraj, epilog perioda Apokrija. Prema drugoj verziji, dolazi od druge latinske reči “columna”(κολώνα) što znači stub. I to zato što se prvo slavlje “Čistog ponedeljka” u Atini održalo ispod Zevsovih stubova (Στύλους του Ολυμπίου Διός).
Prema vikipediji, ime Kuluma karakteriše proslavu “Čistog ponedeljka” na otvorenim površinama. Nije utvrđeno drevno poreklo ovog praznika. Kuluma je versko slavlje kojim se obeležava početak četrdesetodnevnog posta. Počinje odmah nakon perioda Apokries tj. karnevala. Slavljenici “Kuluma” jedu za ovaj dan beskvasni hleb “Lagana” uz posnu hranu kao što su masline, taramosalatu, morski plodovi, luk, razno povrće, halvu itd. Ne smemo zaboraviti da napomenemo da se na ovaj dan tradicionalno puštaju u nebo papirni zmajevi.
Ovaj praznik se praznuje u celoj Grčkoj. Zavisno od dela Grčke postoje i različiti načini kako se on obeležava. Neki vuku svoje poreklo iz atinskog perioda a neki iz vizantijskog. U Carigradu ga je slavilo mnoštvo ljudi na jednom od sedam gradskih brda, a naručito u grčkom predgrađu koji se zove Tatulon (Ταταούλων).
U Atini, mnogo decenija pre Prvog svetskog rata, Kuluma se slavio na padinama brda Filopapu, gde su Atinjani jeli i pili sedeći na stenama od podneva do zalaska sunca. Većina je plesala uz zvuke uličnih muzičara, bilo je mnogo gužve, slušala se narodna muzika i igrali tradicionalni plesovi uglavnom Tsamikos (Τσάμικος). Naravno sa ovoga brda tada a i danas se izvodi tradicionalno puštanje papirnih zmajeva.
