Atina je jedina evropska prestonica bez džamije
Atina je jedina evropska prestonica bez džamije. Priča o podizanju džamije u Atini podseća na legendu o zidanju Skadra na Bojani. Prva rasprava o izgradnji džamije započela je početkom 1990-ih, ali uprkos planovima i naporima, do 2017. godine džamija je još u “izgradnji”.
DŽAMIJE U PODRUMIMA
Našli smo se u centru Atine, u jednoj od podzemnih džamija u glavnom gradu. Procjenjuje se da u oblasti Atike ima oko 200 mesta za molitvu muslimana, preko 100 u Atini, od kojih većina nije licencirana i nalazi se u podrumima. Neko ko ne zna teško može pretpostaviti da se iza jednostavnih aluminijumskih vrata nalazi prostorija za molitvu. Glavna potreba onih koji su nam govorili bila je stvaranje zvaničnog prostora u kojem bi se mogli moliti. Većina nije posebno optimistična da će džamija na kraju biti sagrađena.
„U Grčkoj sam već 12 godina i više puta sam čuo da će se sagraditi džamija. Sada govore za sledecu godinu. Trudim se da verujem u to, ali nisam siguran. Ono što želimo je samo mesto gde se možemo moliti. Mi smo u stanju da garantujemo sigurnost i muslimana i grčkog naroda “, kaže Amjad, imam u pakistanskoj džamiji.
STARE DŽAMIJE
Paradoksalno je da postoji snažno protivljenje podizanju džamije u Atini, a džamije normalno funkcionišu u ostatku Grčke. I u severnoj Grčkoj i na Kosu (gde ima muslimanskih manjina), ali i na Rodosu i na Kritu postoje džamije koje ili funkcionišu kao muzeji ili kao džamije. Pored toga, u Atini postoje džamije, kao ostaci Otomanskog carstva, od kojih je najpoznatija na Monastirakiju. Hteli to ili ne, u Grčkoj postoji dugogodišnja muslimanska kultura, o kojoj većina ljudi ili nije u stanju informisanja ili nije dobro obaveštena.
NOVA DŽAMIJA
Grčka nije imala dobro osmišljenu politiku za imigrante i izbeglice, a posebno za muslimane. Pitanje džamije ponovo je izašlo na videlo posljednjih godina i izbegličko pitanje je sigurno igrala svoju ulogu. Nakon mnogih reakcija i prepreka, grčka vlada je 2016. izglasala nacrt zakona u korist podizanja džamije u Atini. To je džamija bez minareta, površine 350 m2 (iako je prvobitna prognoza bila za 800m²), koja košta oko milion evra, a finansira je Ministarstvo prosvete.
“Finansiranje dolazi iz nacionalnih izvora samo zato što je država odgovorna za njegovu izgradnju i stoga nije mogla prihvatiti eksterno finansiranje iz drugih muslimanskih zemalja (npr. Saudijska Arabija, Turska). To sigurno nije dovoljno, ali to je prvi korak. Vrlo je verovatno da će doći do nekih odgađanja u razumnom okviru. Ali važno je da se napokon otvori džamija i da se pravilno radi. Bilo je mnogo prepreka, ali one su prevaziđene “, kaže službenik za imigracionu politiku u opštini Atina.
Konačno će otvoriti džamiju i učiniti je vidljivom, ona će razbiti tabu, ali će udovoljiti i zahtevu naših sugrađana i međunarodnoj obavezi Grčke. Nesumnjivo, potrebno je mnogo napora od strane domaćina zajednice, ali čak i veće od samih muslimana. Muslimani sami moraju čuvati džamiju. Da bi zaštitili njenu svetost i važnost tog hrama za njih. To je početak. Ako pođe dobro, tada će se dalje raspravljati o izgradnji više džamija, čak i izvan Atike.
CRKVE U INOSTRANSTVU
Što se tiče Crkve, njen zvanični stav i dalje je relativno pozitivan, ali uprkos tome postoji tolerancija prema propovedima mržnje i rasističkih stavova koji se izražavaju u crkvenoj ortodoksnoj hijerarhiji . Ono što prosečnom Grku nije poznato je da u zemljama kao što su Pakistan, Sirija i Egipat postoje crkve. Procenjuje se da je 11% stanovništva Egipta hrišćansko, oko 10 miliona i da u Pakistanu ima oko 2,5 miliona hrišćana.
Nije li stoga čudo da zemlja koja se hvali da je kolievka demokratije ne poštuje prava svih građana? Hoće li konačno biti džamija u Atini? Vreme će pokazati…
