Vapaji iz Rumunije zbog koronavirusa: "Šalju nas u smrt golih ruku"

„Šalju nas u smrt golih ruku“: Gnev zdravstvenih radnika raste zbog nedostatka zaštite u Rumuniji, jednoj od najsiromašnijih zemalja Evropske unije, gde epidemija koronavirusa pogađa lekare i medicinske sestre.

Neki protestuju, drugi se obraćaju društvenim medijima kako bi izrazili svoj bes, a drugi – do sada nekoliko desetina – podnose ostavku. Od 2.450 potvrđenih slučajeva u zemlji, 300 je za zdravstveno osoblje. Broj umrlih u Rumuniji danas je dostigao 85.

“Imamo dva zaštitna odela za 12 zaposlenih”, kaže šef Odeljenja intenzivne nege bolnice Orastie (centar) koji je podneo ostavku.

“Nema maski, rukavica, antiseptika, ničega. Obećani su nam materijali, ali kada će stići? ” kaže radnik u bolnici Ramnik-Sarat (istok). “Maske koje štite od virusa ni ne znaju kako izgledaju”.
Ovo su samo od neke od brojnih, tragičnih vesti koje dolaze iz Rumunije i imaju vezu sa pandemijom koronavirusa.

Bolnica koja je postala epicentar epidemije

U Suschava (severoistok), regionalna bolnica je zatvorena nakon što je postala glavni epicentar epidemije u zemlji, sa 30 mrtvih i 400 potvrđenih slučajeva, od kojih su polovina lekari i medicinske sestre.

U ovom gradu od 100.000 ljudi, blizu ukrajinske granice, veliki broj imigranata vraćenih iz Italije i Francuske doprineo je širenju epidemije.

Iako osuđuje ostavke svojih kolega, predsednik lekarskog udruženja Georges Borschean kaže da “razume” očaj zdravstvenih radnika.

“To nije toliko strah od infekcije koliko gubitak poverenja u sistem”, kaže on.

Po njegovom mišljenju, epidemija, za koju se očekuje da će kulminirati sredinom aprila, u Rumuniji je donela efekte nedovoljnog finansiranja zdravstvenog sistema, koji traje već decenijama.

“Od 400 javnih bolnica u Rumuniji, samo je 50 spremno za ove nove okolnosti”, kaže on. Od pristupanja zemlje Evropskoj uniji 2007. godine, oko četvrtine rumunskih lekara nastanilo se u zapadnoj Evropi. U Rumuniji, sa 19 miliona stanovnika, odnos lekara – stanovništva je jedan od najnižih u Evropi.

U bolnici (centru) Huntedoara ono što nedostaje nisu sredstva za zaštitu, već lekovi. “Rekli smo” u redu, idemo u bolnicu”, ali dajte nam lekove, nemamo ih”, kaže jedan doktor.

Neke bolnice su čak došle u situaciju da demantuju sumnjive slučajeve virusa, strahujući od kontaminacije cele bolnice. Takvim bolnicama su zaprećene krivične kazne od strane vlade.

Zabranjene ostavke lekara

Ministarstvo zdravlja razmišlja da uvede zabranu ostavki.

“Ne možete nagovoriti doktora da ostane na mestu i bori se po nalogu ministarstva, bez nabavke zaštitne opreme”, priznala je nova ministarka zdravlja Nelu Tataru. Nasledila je svog prethodnika koji je dao ostavku, optuženog da je loše kontrolisao epidemiju.

Nezadovoljstvo medicinskog sveta ne tretiraju sa razumevanjem sve strane. Dr. Alekandrou Rafila, predstavnik Rumunije u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, veruje da nisu svi lekari na nivou situacije.

Ovo mišljenje dele i mnogi građani koje se odnosi na medicinsko osoblje koje nije predusetljivo prema pacijentima i koristi priliku za vlastitu korist, u zemlji u kojoj je mito svakodnevna praksa.

Predsednik Claus Johannis pozvao je na sveto jedinstvo: “Znamo da ste u nevolji, ali vi ste na čelu ove borbe i obraćamo se vama s nadom i pouzdanjem”, rekao je zdravstvenim službenicima pokušavajući da ih uveri da će oprema uskoro stići.