Razbijanje šipka (nara) u Novoj godini.

Odakle potiče i zašto se razbija.
Prastari običaj grčkog naroda za svečani dan dolaska Nove godine je “lomljenje šipka“. Ovaj običaj prvi put se javlja na Peloponezu, iako se kasnije proširio u svaki deo Grčke i traje do danas.

U novogodišnjoj noći porodica odlazi u crkvu, obučena u svečano ruho kako bi prisustvovala Velikoj bogoslužnoj liturgiji (1. januara je Sveti Vasilije) i dočekala blagoslovljenu Novu godinu. Na povratku, domaćin u džepu nosi šipak, koji su po tradiciji iz Male Azije čuvali ispod ikone od 14. septembra (Krstovdan).

On je onaj koji prvi ulazi u kuću i lomi šipak (nar). Mora da pozvoni da mu otvore vrata zato što “ne valja” da otvari sa svojim ključem.

Na prag od vrata ulazi desnom nogom razbija šipak iza ulaznih vrata da se rasprskaju semenke nara svuda. Razbijajući ga istovremeno izgovara „Srećna Nova godina, sa srećom, radošću i veseljem, onoliko koliko nar ima semenki toliko zlatnih lira uneli u novoj godini u naše džepove“.

Deca se okupljaju i gledaju raštrkane semenke da budu sočne i grimizne boje. Koliko su čvrste i lepe bobice, tako će biti srećni i blagoslovljeni dani koje nova godina donosi sa sobom.