Veliki Petak
Veliki petak je dan apsolutnog posta u Grčkoj, Crkva nas podseća i doživljava Isusov put do Krsta i smrti, njegovo sahranjivanje i konačno, potpunu dominaciju zla nad dobrom, dok dobro ponovo trijumfuje sa Vaskrsenjem.
Veliki petak (grč. Megali Paraskevi), ili Strasni petak, hrišćanski je praznik, koji je prema hrišćanskoj religiji obeležen stradanjem Isusa Hrista, njegovim raspećem na časni krst i njegovom smrću za spasenje sveta.
Tog dana, Crkva se seća događaja koji su neposredno prethodili Hristovom Raspeću; počevši od izvođenja Isusa Hrista pred sud Pontija Pilata, neuspelog pokušaja da ga optuže, pa do glasnog vikanja judejskog naroda: “Raspni Ga!”, nošenja krsta kroz grad, na putu prema Golgoti, razapinjanja i praštanja dželatima rečima: “Oče, oprosti im, jer ne znaju šta rade”; umiranja, uklanjanja sa krsta, pomazivanja mirom, povijanja tela platnom i polaganja u grob, postavljanja straže da čuva grob da neko ne ukrade njegovo telo.
Proslave Velikog petka izazivaju strahopoštovanje širom Grčke, jer su različiti običaji po regionima impresivni i ispunjeni čudesnom harmonijom.
U Atini, pre izlaska povorke sa Epitafom, pre mnogo godina, domaćice bi pomele ulice i kada bi povorka prolazila, izlazile bi na vrata sa glinenom posudom u kojoj je bio zapaljen tamjan sa ugljem.
U Hiosu (danas turski Gemlik, bio je drevni grad u Maloj Aziji) na Veliki petak, kada krene Epitaf, zaustavljaju se na raskrsnicama i pevaju u čast Isusa Hrista. Takođe su vrata njihovih kuća ostavljena otvorena, da bi ušla Božanska Milost. Ljudi izlaze ranije i postavljaju zemlju na mesta gde će se Epitaf zaustaviti. Kad se služba završi, odlaze i uzimaju tu zemlju i rasipaju je po kući da bi se rešili buba stenica.
U Sparti, kada se Epitaf vrati, καντηλανάφτης (svešteno lice zaduženo za paljenje kandila) uzima sveće i čuva ih. Sutradan ih sveštenik stavlja na poslužavnik zajedno sa cvećem skinutim sa Epitafa i deli ih ženama. Žene drže ovo cveće kao amajliju, a kada se dete razboli, stave malo vode na ugalj i nekoliko uskršnjih cvetova i pale ih.
Na Veliki petak mnogi ljudi piju sirće, dok na Kritu kuvaju puževe i piju sok koji je vrlo gorak.
U Koroniju (Koroni je primorski grad Regionalne jedinice Mesinije. Udaljeno je 52 km jugozapadno od Kalamate) ne stavljaju ništa u usta ceo dan. Takođe, u mnogim selima muškarci se ne bave stolarskim radovima a posebno je zabranjeno zakucavanje eksera, koji se odnose na put Hristove smrti
U mestu Mitilini na ostrvu Lezbos, kad se povorka sa Epitafom završi, „grabe“ cveće, jer veruju da kad se cveće sa Epitafa ukrade imaju više čudesnih svojstava. „Hristoloulouda“ (Hristovo cveće) se posebno čuva u kući. Njima leče glavobolju, prave amajlije, a sa njima oni koji putuju, “smiruju more”, prema tradiciji.
Na ostrvu Hidra postoji „običaj obožavanja“. Epitaf koji dolazi iz okruga Kamini ulazi u more i čita se Epitafski niz stvarajući veličanstvenu celonoćnu atmosferu. To se radi da bi se blagoslovilo more i molilo se za mornare koji putuju, za mirna putovanja i dobar povratak.
U Naksosu se ne ljube na Veliki petak, jer je njegovim poljupcem Juda izdao Hrista, na taj dan se na ovom ostrvu ne kolju životinje, zbog simbolike na Hristovu krv.
Na Amorgosu se na Veliki petak popodne stanovnicima i posetiocima nude hleb, masline i posni slatkiši. Iste noći, tokom povorke Epitafa po selima, žene sa vrata i prozora kuća obasipaju ljude kolonjskim vodama i parfemima.
U Tinosu (gde postoji velika katolička zajednica) na Veliki petak, svi Epitafi zajedno i sa katoličkim, sastaju se na podijumu na centru grada, neko vreme pevaju zajedno i svaki nastavlja svoju žalosnu povorku na ulice svake parohije. Epitaf Agios Nikolaoutisa sa Tinosa takođe ulazi u more i cela scena stvorena bakljama, zapaljenim krstom, sirenama sa brodova, pojanjem i hiljadama vernika koji gledaju je predivna.
Dva verska sveta, pravoslavni i katolički, susreću se na trgu ostrva Siros, da bi sa predanošću i uzajamnim poštovanjem proslavili Veliki petak. Epitafi katolika u Ano Siros-u počinju od crkve Agios Georgiosa, a u Ermoupolisu od svete crkve Evangelista.
Epitafi pravoslavnih polaze od parohija Agios Nikolaos, Velike Gospe i Mitropolije Preobraženja. Posle povorke svi završavaju na centralnom trgu Miauli, gde se održava celonoćna molitva i hor Agios Nikolaos peva tropari Velikog petka.
U Meligalasu (Meligalas je grad u prefekturi Mesinija), na Veliki petak uveče, pale se vatre. Svaka domaćica, kada zazvoni Epitaf, baci dva-tri svežnjea loze ispred vrata svoje kuće i zapali ih. Kad Epitaf izađe, vinova loza je već postala kao žeravica. Dok sveštenik izlazi iz kuće, domaćica baca šaku mošusa na žar.
Na Santoriniju, počev od ranog jutra na Veliki petak, desetine dece postavljaju hiljade „konzervi“ na terase, balkone, ulice, ali i na zidove srednjovekovnog zamka. To su improvizovane lampe koje sagorevaju parafinsko ulje i čim padne mrak i malo pre početka povorke Epitafa, one se upale i daju očaravajuću atmosferu ostrvu.
Na ostrvu Zakintos Epitaf se pravi na drugačiji način nego u ostatku Grčke. Tamo se, prema drevnom običaju, povorka Epitafa odvija u ranim jutarnjim satima Velike subote, dok pri izlasku sunca ostrvski Despot proglašava Vaskrsenje.
U Litohoru u noći na Veliki četvrtak Epitafe ukrašavaju neudate devojke, koje prave cveće od platna tokom čitavog posta. U noći na Veliki petak, povorka Epitafa održava se u čaršiji, u pratnji horova iz Litohorija, stvarajući tako neverovatan spektakl.
Veliki petak – Poseta groblju
Veliki petak popodne posvećen je mrtvima. Svi koji su izgubili nekog bližnjeg, odlaze na groblje držeći sveće.
Odjednom groblje prestaje da bude groblje i poprima intenzivnu životost. Čiste se grobovi i ukrašavaju cvećem, pale se sveće i kandila sa tamjanom
