Osnivac Wikileaksa Dzulijan Asanz uhapsen je nakon sedam godina provedenih u ambasadi Ekvadora u Londonu, saopstila je britanska policija, prenosi BBC.

Nakon sedam godina provedenih u ambasadi Ekvadora u Londonu, osnivac Wikileaksa Julian Assange uhapsen je zbog nepojavljivanja na sudu 2012. godine a nakon sto mu je ova juznoamericka zemlja povukla pravo na azil.

Britanska policija saopstila je da je Assange dodatno uhapsen u ime vlasti Sjedinjenih Drzava na osnovu zaheva o izrucenju.

Bezeci od optuzbi za silovanje u Svedskoj, koja je u medjuvremenu povucena, Assange je 2012. godine dobio azil u ekvadorskoj ambasadi. Svedska je 2017. godine odlucila da odustane od istrage jer nisu bili u stanju da mu uruce obavestenje o istrazi.

Cetrdesedtsedmogodisnji Assange uhapsen je na osnovu naloga koji je izdao sud za prekrsaje u Westministeru 29. juna 2012. godine kada se Assange nije pojavio na sudu, navodi britanski Guardian. Oni takodje navode da je Assange uhapsen jer je prekrsio uslove kaucije.

Britanski ministar unutrasnjih poslova, cija je zvanicna izjava zakazana za popodne, na Twitteru je objavio potvrdu da se Assange nalazi u policijskom pritvoru.

Vec godinama Wikileaks objavljuje povjerljive dokumente a veliku paznju su privukli 2007. godine kada su objavili prirucnike za americke zatvorske cuvare u Guantanamo Bayu.

WikiLeaks navodi da Assange nije “izasao iz ambasade”, već da je ambasador Ekvadora pozvao britansku policiju koja ga je potom uhapsila.

Reuters prenosi da iz WikiLeaksa tvrde da je Ekvador ilegalno ukinuo Assangeov azil.

Izvor blizak CNN-u prenosi kako nije jasno da li ce se Assange danas pojaviti pred sudom. On se nalazi u policijskoj stanici u centru Londona i mozda ce mu biti potrebna medicinska pomoc.

Ekvadorski predsednik Lenin Moreno rekao je da su povukli Assangeov diplomatski azil zbog uzastopnog krsenja medjunarodnih konvencija.

Britanija je dala garanciju Ekvadoru da osnivac WikiLeaksa nece biti izrucen u zemlju koja ima smrtnu kaznu, rekao je nakon hapsenja predsednik Moreno.

“U skladu sa nasom jakom posvecenoscu ljudskim pravima i medjunarodnom pravu, trazio sam od Velike Britanije da garantuje da Assange nece biti izrucen u zemlju u kojoj bi se mogao suociti sa mucenjem ili sa smrtnom kaznom”, rekao je Moreno u videu objavljenom na Twitteru. Dodao je da je u sladu sa vlastitim pravilima vlada Britanije dala pismenu garanciju, prenosi Reuters.

Ministar vanjskih poslova Britanije Jeremy Hunt (Džeremi Hant) izjavio je da Assange nije heroj i da je njegovo hapsenje rezultat dugogodisnje diplomatije. Hunt je, kako prenosi Reuters, rekao da ce Assangeov slucaj biti odlucen u britanskom legalnom sistemu koji je neovisan.

“Julian Assange nije heroj, godinama se krio od istine. Ispravno je da ce o njegovoj sudbini odluciti britanski pravni sistem”, dodao je Hunt.

WikiLeaks je u tweetu, koji je usledio nakon hapsenja Assangea, optuzio “moćne igrace” ukljucujuci i americku Centralnu obavestajnu agenciju (CIA) za “sofisticirane” napade da se dehumanizira Assange.

Assange se sklonio u ambasadu Ekvadora pre sedam godina kako bi izbegao izrucenje Svedskoj zbog slucaja seksualnog napada koji je u medjuvremenu odbacen.

Reakcije na Assangeovo hapsenje:

Edward Snowden (Edvard Snovden), kompjuterski analiticar koji je i sam 2013. ucestvovao u objavljivanju poverljivih podataka americke Nacionalne sigurnosne agencije (NSA), koji su doveli do otkrivanja americkog nadzora, izrazio je svoju podrsku Assangeu uz napomenu svim novinarima koji porkrivaju vest o Assangeovom hapsenju da su Ujedinjene nacije oznacili njegov pritvor krsenjem ljudskih prava.

Predstavnik Kremlja Dmitri Peskov rekao je da se nada kako Assangeova prava nece biti povredjena.

Pet stvari koje treba znati o WikiLeaksu:

WikiLeaks vise od deset godina objavljuje milione poverljivih dokumenata. Medju brojnim, Wikileaks je 2007. godine objavio video u kojem se prikazuju americke vazdusne snage koje pucaju na civile u Iraku, medju kojima su bila dva zaposlenika Reutersa.

– Deset miliona procurenih informacija

WikiLeaks je 2006. godine osnovao Australijanac Julian Assange, koji je tada objavio da ce ova internet stranica koristiti enkripciju i da nece prakticirati cenzuru, kao i da ce objavljivati tajne informacije i stititi izvore.

Sajt je prvi put privukao paznju 2007. godine kada su objavljeni prirucnici za americke zatvorske cuvare u Guantanamu (Guantanamo Bay). No, pravu je slavu stekao 2010. godine kada je saradjivao sa New York Timesom, Guardianom, Spiegelom, Le Mondeom i El Paisom u objavljivanju miliona poverljivih diplomatskih poruka.

WikiLeaks je objavio vise od deset miliona poverljivih informacija koje su procurile, kao i popratnih analiza, što je uzasnulo brojne politicare, vlade i korporacije.

– Kontroverze

Tokom svojih pocetaka, WikiLeaks je radio sa disidentima sirom sveta kako bi razotkrio vladine tajne – od SAD-a do Evrope, preko Kine, Afrike i Bliskog Istoka, ali se njegov rad vremenom fokusirao najviše na SAD. Assange je porekao tvrdnje da saradjuje sa Rusijom.

CIA: Cilj ruskih hakera je bio da pobijedi Tramp

U julu 2016. godine Vikiliks je izazvao burne reakcije objavljivanjem e-mailova koji su razotkrili da zvanicnici americke demokratske partije preferiraju Hillary Clinton (Hilari Klinton) u odnosu na levicara Berniea Sandersa (Berni Sanders) u predsednickim izborima, sto je dovelo do ostavki visokih zvanicnika partije.

– Nalog za hapsenje

Najveći skandali povezani sa WikiLeaksom su se ticali Assangea. Podrzavatelji ga smatraju herojem, a kriticari manipulatorom. Assange je od 2012. godine zivio u ambasadi Ekvadora u Londonu, bezeci od optuzbi za silovanje u Svedskoj.
Svedski tuzitelji su od istrage odustali 2017. godine, ali Assange je ostao u ambasadi, plaseci se da ce biti izrucen SAD-u zbog razotkrivanja drzavnih tajni.

– Snowden i Manning

Veliko razotkrivanje americkih diplomatskih poruka 2010. godine od strane WikiLeaksa, koje je osramotilo vlade sirom sveta, ne bi bilo moguce da nije bilo americke zene, vojnika Chelsea Manning (Celsi Mening), koja je WikiLeaksu predala 700.000 poverljivih dokumenata.

Mening je osudjena na 35 godina zatvora 2013. godine i odsluzila vise od tri godine pre nego sto je 2017. godine oslobodjena.

U martu 2019. godine je ponovo uhapsena jer je odbila da svedoci u istrazi protiv WikiLeaksa.

Bivsi pripadnik americkih tajnih sluzbi Edward Snowden, takodje je bio podrzan od WikiLeaksa, iako nije koristio ovu internet stranicu kako bi objavio informacije o americkoj Drzavnoj agenciji za bezbednost koje je posedovao.

Assange mu je preporucio da sto pre pobegne u Moskvu kako bi izbegao progon u SAD-u, sto je Snowden i poslusao.