Menu
Tradicija Velikog petka u Grčkoj
Grcki Obicaji i tradicija za Veliki petak
Veliki petak (Μεγάλη Παρασκευή) ili Strasni petak je dan apsolutnog odmora i posta. Gotovo citav dan je posvecen Apokathelosi (Spuštanje sa krsta raspetih) i pratnji simboličnog Hristosovog kovčega (Epitaf) u kojima masovno ucestvuju svi Grci . Narod tog dana živi svoju svetu, božansku dramu. Kod grčkog naroda se ispoljava snžna želja da se učestvuje u ovom prazniku Gospodnjem. Tako su se vekovima rađali i posle i odr-avali običaji kojima su se strastveno opisivale Isusove muke i bol.Svaki deo Grčke ima svoje posebnosti i običaje kojima obeležavaju celu Svetu nedelju.
U selima oko mesta Pilosa, na Veliki petak, piju sirće i pepeo kako bi pokazali svoju ljubav prema Hristu, koji je bio pojen sirćetom.
Na Kritu, na Veliki petak, jedu na vodi kuvanu hranu uz sirće, najčešće kuvane puževe.
U Koroni (mesto blizu Kalamate) ne pale vatru, ne kuvaju, niti i jedan zalogaj ne stavljaju u usta. Neki ljudi stave sirće u cašu, dodaju malo šecera u prahu i piju tri gutljaja, jer su tako pojili Hrista.
Kada se u podne dogodi Apokathelosi, tada pocinje ukrašavanje epitafa. Dekoracije rade devojke iz parohije, sa prolećnim cvećem, koriste se : ljubičice, meksede, ruže, cvetovi limuna. Svi cvetovi su utkani u vence i girlande, a epitaf postaje sav od cveca.
Na mnogim mestima u Grčkoj devojke, dok ukrašavaju epitaf, pojaju Devici Mariji, sjajnu versku pesmu koja govori o Isusovom raspecu i izražavaju bol Presvete Majke. I odmah počinje priliv ljudi i hodočašće epitafa.
Device s kantama punim limunovog ili ružinog lišća stoje kraj epitafa i posipaju mrtvog Isusa. Hodočasnici, posebno žene i deca, kad se izljube, prolaze ispod epitafa, “kako bi ih milost mogla obasjati“, kako kažu.
Kada padne noć, počinje procesija Epitafa. Procesiju čine Heruvimi i Krst ispred, Epitaf i sveštenici iza. U gradovima su orkestri na pocetku kolone, svirajuci žalosne marševe. Svet koji sledi drži u svojim rukama upaljene sveće. Povremeno se povorka zaustavlja na trgovima i raskrsnicama i svšetenici pevaju molitve.
U mnogim se područjima pale vatre tokom procesije Epitafa u kojoj se peče tamjan, dok u drugima gori Juda.
U mestu Meligalasu oblasti Mesinijas na Peloponezu, na Veliki petak uveče, pale se vezice od vinove loze. Svaka domaćica, kad zvoni za epitaf, baca dve ili tri grančice vinove loze ispred vrata njene kuće i zapali ih. Dok svšetenik prolazi pored kuće, domaćica baca šaku pepela i sveštenik tamo čini parastas.
U mestu Metres u Trakiji, povorka Epitafa zaustavlja se ispred kapele, gde je vatra spremna da se pali simbolično Juda. Čim sveštenik pročita odgovarajuće Evandelje, zapali se vatra i spali se Juda, hodočasnici uzimaju šaku tog pepela i bacaju ga na “Sveti grob”.
U Kiu, na Veliki petak, kad krene epitaf, zaustavljaju se na raskrsnicama i pevaju molitve. Takođe, vrata njihovih kuća ostaju otvorena, tako da Božanska Milost može ući. Ljudi odlaze ranije na hodočašće i posipaju zemlju na mestima gde će epitaf da stane. Čim se liturgija završi, odlaze i uzimaju tu zemlju i rasipaju je oko kuće tako da se prekriju greške.
U Katsidoniju na Kritu, u vreme kada sveštenik govori u Crkvi, prave krstove od trske, da bi njima oterali mšieve iz pasulja.
U nekim oblastima, poput Lezbosa, na primer, vatre se ne pale samo na Veliki petak, vec i na druge dane od Svete srede do Velike subote.
Od posebnog znacaja je občcaj žena iz mesta Seres da tokom procesije epitafa postavljaju pred pragom kuće, sliku Raspeća medu cvećem, zapaljene sveće i tamjan. Pored nje postavljaju posudu sa za tu svrhu zasađenim, zelenim sočivom ili ječmom. Ovaj običaj se takođe susreće i u drugim oblastima i podseća na Adonisove vrtove.
Kao to se u svećama Velikog cetvrtka tako i u cveću epitafa (Hristololouda, Stavrololouda) pripisuje velika čudesna moć. Na mnogim mestima ih u stvari deli sveštenik. Ponekad se pojavi Magični element, kao potpuno van mesta u religioznoj percepciji.
Odnosno, cveće Hristovo, da bi imalo aktivniju moć, mora se zgrešiti i to cveće ukrasti!!
U Sparti, kad se Epitaf vrati, cveće se čuva do ujutro. Sledećeg dana sveštenik ih stavlja na tacnu i deli ih ženama. Žene ovo cveće drže kao amajliju, a kada se dete razboli, stave malo vode i Hristovog cveća na užareni ugalj i ugase ga.
Na Parosu procesija epitafa čini petnaest zaustavljanja. Svaka od njih osvetljava deo planine na kojoj deca obučena u rimske vojnike ili Hristove učenike predstavljaju prizore od ulaza u Jerusalim, molitvu na Maslinskoj gori, mučenitvo raspeća i vaskrsenje. Sveće epitafa se čuvaju upaljene i kada vlada oluja ili ih ugasi kiša koja pada, odmah ih ponovo upale.
Puno je svetlih običaja Velikog petka u Grčkoj. Grci svoje običaje čuvaju i ne zaboravljaju.
