Požari na Mediteranu i priča o piromanu koji je zapalio 450.000 drveta Mastike
Pokušavajući objasniti veliki broj požara na Mediteranu, od samog početka nastaju nedoumice: nije poznato kako otprilike 30% njih počinje. Možda je najzanimljiviji slučaj Španije, gde 55% požara krije nameru piromana (19% u Grčkoj), povodeći se ekonomskim, političkim i socijalne razlozima.
Pogledajmo pejzaž gde se odvijaju požari. Prva stvar koju ćemo videti u ruralnim područjima je odsustvo poljoprivrede. Mediteranska sela se brzo napuštaju: u portugalskoj regiji Pedrogao Grande, središtu požara 2017. godine, stanovništvo se smanjilo za 20% u prvim godinama 21. veka.
Napuštanje zemlje promenilo je reljef: tamo gde su nekada bile obradive površine ili pašnjaci, odnosno područja pod određenom kontrolom, sada niču grmlje i korov koji lako prenose požar. Dakle, dok se seosko zemljište smanjuje, stambena područja sve više prodiru u šumu (legalno ili ilegalno), bilo da govorimo o pojedinačnim kućama izgrađenim na nekoj padini, ili još više na obodima velikih gradova.
Glavni uzrok požara je u većini slučajeva ljudski faktor (na Mediteranu se smatra da samo 4% požara potiče iz prirodnih razloga): suva trava, bačeni opušci, roštiljanje itd. Što više ljudi živi blizu šuma, veća je verovatnoća da će ih zahvatiti plamen.
Konačno, tu je i parametar profita. Ekonomska eksploatacija šuma prestala je biti regulatorni faktor već nekoliko godina, pa je rezultat toga da su mnoga područja prepuštena njihovoj sudbini, bez ikakvog posebnog plana ili zajedničke linije u politici zaštite.
Posle desetodnevnih požara u Grčkoj je izgorelo preko 100.000 hektara najlepše šume. Požari se i daIje nastavljaju i gutaju sve pred sobom. Na sreću direktnih ljudskih žrtava od vatrene stihije nije bilo, ali ne treba zaboraviti ni ugljenisane duše kućnih ljubimaca i divljih životinja, koje ničim nisu zaslužile takav kraj . Izgorele su na stotine kuća i na desetine sela.
Državne vlasti su uhapsile veliki broj piromana koji će biti ili neće biti osuđeni, a katastrofa izazvana njihovim delima, nikad neće biti popravljena.
Navešću vam jedan primer namernog izazivanja požara u Grčkoj koji možemo nazvati banalnim, tragičnim i sigurno neljudskim.
Pre desetak godina se desio ogroman požar na ostrvu Hios koji se zove i ostrvo Mastike. Mastika sa ovog ostrva se smatra najboljom na svetu i skoro celo ostrvo živi od nje.
Jedan mladić sa ovog ostrva je imao životnu želju da radi kao vatrogasac. Njegov otac je radio decenijama u vatrogasnoj službi a pa je hteo i on da nastavi tu tradiciju a ida se zaposli u državnoj službi koja daje benefite.
Pošto su uslovi da neko uđe u grčku vatrogasnu službu jako rigorozni, ovog mladića nisu primili. Iz osvete i pakosti ova osoba je izazvala petnaest požara na različitim mestima ovoga ostrva, tom prilikom je izgorelo skoro 50% zasada Mastike (460.000 drveta Mastike) i 14.000 hektara šume.
Da bi uvideli kakva je ovo katastrofa, pišem vam u nastavku o nekim karakteristikama Mastike:
Mastika se potpuno razvija za 40-50 godina i živi oko 100 godina ili više. Od 5. do 6. godine počinje da daje svoju smolu (mastiku), a nakon 15. godine proizvodi od 60 do 250 grama godišnje i u retkim slučajevima ,veoma velika stabla,mogu dati do 400 grama godišnje smole. Prosečna proizvodnja je oko 150 gr po stablu. Iz ovoga gore navedenog možete zaključiti kakvu je štetu napravio ovaj psihopata.
Siguran sam da se piroman sada baškari na nekoj plaza Hiosa i pije frape.
