Koronavirus - Švedska: "Mozak" ili "đavolji advokat" epidemiološke strategije insistira: "Zadovoljan sam"

Švedski epidemiolog dr Anders Tegnel, “mozak” koji stoji iza strategije zemlje, insistira na strategiji visokog rizika

Čovek koji stoji iza švedske rizične epidemiološke strategije, objašnjava njegovo rezonovanje: “Zatvaranje granica je smešno!”

Iako su sve evropske zemlje postavile stroga ograničenja u javnom životu kako bi digle “kočnicu” na širenje koronavirusa, jedna država  iz evropskog stada postala je crna ovca,a to je Švedska.

Skandinavska zemlja nije sprovela ni veliko „zaključavanje“ ekonomije, niti stroge mere društvene distance. Naprotiv, strategija je zasnovan na dobrovoljnim merama, na savetima starijim osoba, na preporukama za rad na daljini, na izbegavanju nepotrebnih putovanja. Granice i škole za decu mlađu od 16 godina i dalje su otvorene, kao i mnogi poslovi, uključujući restorane i barove.

Neizbežno je ovaj smeli pristup izazvao kritike u zemlji i inostranstvu. Između ostalog, 22 naučnika u članku švedskog lista Dagens Niheter prošle su sedmice optužili organe vlasti, da strategija nije uspešna. i hitno pozvali na strože mere, ukazujući na brojne smrtne slučajeve od koronavirusa u staračkim domovima i veliki broj smrtnih slučajeva u Švedskoj u odnosu na skandinavske zemlje koje su preduzele stroge mere.

Švedska, zemlja sa 10,33 miliona stanovnika, otprilike kao i Grčka do 22. aprila: ima 15.322 potvrđenih slučajeva (u poređenju sa 2.401 u Grčkoj), 1.765 smrtnih slučajeva (u poređenju sa 121 u grčkoj), 175 smrti na milion stanovnika (u poređenju sa 12 u Grčkoj) i 515 pacijenata u ozbiljno kritičnom stanju (u poređenju sa 59 u Grčkoj).

Epidemiolog dr Anders Tegnell iz švedske Službe za javno zdravstvo, je “mozak” koji stoji iza kontroverzne i rizične strategije zemlje (ili “đavolji advokat“, kako bi ga neki nazvali), objasnio je u švedskom časopisu “Nature” svoja razmišljanja:

NATURE: Objasnite nam Švedski pristup koronavirusu

AT: Mislim da se preteruje u naglašavanju koliko je ovaj pristup jedinstven. Kao i mnoge druge zemlje, cilj nam je da spustimo rast koronavirusa, usporimo širenje što je više moguće, jer u suprotnom zdravstvenom sistemu i društvu preti kolaps. To nije bolest koja se može zaustaviti ili iskoreniti, bar dok se ne razvije efikasna vakcina. Moramo pronaći dugoročna rešenja koja će zadržati širenje infekcija na zadovoljavajućem nivou. Svaka država pokušava da spreči ljude da se grupišu korišćenjem mera i tradicija kojima raspolaže. Zbog toga smo se mi odlučili na nešto drugačiji put.

Švedski zakon o zaraznim bolestima zasnovan je uglavnom na dobrovoljnim merama, na individualnoj odgovornosti. Jasno je da građanin ima odgovornost da ne širi bolest. To je srž iz koje smo krenuli, jer ne postoji velika pravna mogućnost da se gradovi u Švedskoj zatvaraju koristeći postojeće zakone. Karantin se može primeniti na ljude u malim sredinama kao što su škole ili hoteli. Ne možemo (zakonski) zatvoriti deo geografskog područja.

NATURE: Na čemu je zasnovan ovaj pristup?

AT: Teško je govoriti o naučnoj osnovi strategije u takvim bolestima, jer ne znamo mnogo stvari i učimo u praksi, iz dana u dan. Po mom mišljenju, “zaključavanje” i zatvaranje granica nemaju naučnu osnovu. Prvo smo pogledali neke evropske zemlje da vidimo da li su objavili neku analizu efikasnosti ovih mera, ali nisu otkrili skoro ništa. Zatvaranje granica mislim da je smešno, jer Covid-19 je sada u svakoj evropskoj državi. Najviše nas brine putovanja unutar Švedske. Kao društvo, više volimo ohrabrenje i postrekivanje: stalno podsećamo ljude da prate mere i poboljšavaju ih. Ne moramo sve zatvoriti u potpunosti, jer bi to bilo kontraproduktivno.

NATURE: Kako švedska služba za javno zdravstvo donosi odluke?

AT: Oko 15 ljudi se sastaje svakog jutra i preispitujemo naše odluke i preporuke prema novim podacima. Dva puta nedeljno razgovaramo sa regionalnim vlastima. Sada se najžešća rasprava odnosi na centre za brigu o starima, gde je došlo do veoma nesretnih zaraza sa koronavirusom, koja je odgovorna za višu stopu smrtnosti u Švedskoj u odnosu na njene susede. Istrage su u toku jer moramo da saznamo koje su preporuke bile poštovane, a koje nisu.

NATURE: Vaš pristup je kritikovan kao previše blag. Kako reagujete? Mislite li da ugrožava život ljudi više nego što je potrebno?

AT: Mislim da ne postoji takav rizik. Došlo je do povećanja broja primljenih slučajeva u bolnicama i smrtnih slučajeva, ali dosad ništa toliko tragično. Nigde u Evropi nije moguće značajno usporiti širenje ovoga virusa. Za škole sam uveren da će one ostati otvorene na nacionalnom nivou. Morate zatvoriti škole dovoljno rano da biste postigli rezultate. Sada to nema smisla. Pored toga, od vitalnog je značaja da mlađa generacija ostane mentalno i fizički zdrava.

NATURE: Kritikovani ste zbog toga što niste u potpunosti prepoznali ulogu asimptomatskih prenosnika virusa. Mislite li da su zaraženi bez simptoma problem?

AT: Asimptomatski prenosioci mogu biti nosioci, kao što pokazuju i nedavna istraživanja. Međutim, njihov doprinos širenju relativno je mali u poređenju s onima koji imaju simptome. Ove druge u stvari moramo da zaustavimo.

NATURE: Da li smatrate da je vaš pristup uspešan?

AT: Veoma je teško znati, prerano je. Svaka zemlja mora na ovaj ili onaj način dostići „imunitet stada“ i učinićemo to drugačije. Ne znamo koliko će imunitet stada trajati, ali definitivno postoji imuna reakcija (na koronavirus).

NATURE: Šta biste drugo mogli učiniti drugačije?

AT: Potcenili smo problem staračkih domova i kako će se mere sprovesti tamo. Trebali smo obaviti opsežnije provere.

NATURE: Da li ste zadovoljni svojom strategijom?

AT: Da! Znamo da je Covid-19 previše opasan za starije ljude, što je naravno loše. Ali, gledajući pandemije, postoje mnogo lošiji scenariji od ovoga. Većina problema koje danas imamo nisu zbog bolesti, već zato što mere u nekim sredinama nisu pravilno sprovedene.