Prehrambene navike u stara vremena ocigledno nisu bile iste kao danas.
Mleko se ne nalazi u njihovim receptima za kuvanje i kako proizilazi iz starih zapisa, mleko su uglavnom koristili stocari sa sela iz Ggrcke unutrasnjosti a manje stanovnici gradova.
Starogrci su obozavali sireve , tako da se mleko u vecini koristilo za njihovu proizvodnju.
U nedostatku mleka zivotinjskog porekla, Starogrci su koristili i mleko poreklom iz raznih vrsta biljaka.
Kao sto Aristotel spominje, smokvino mleko se moze koristiti kao siriste. Drugi metod za dobijanja sirista je bio dodavanje safrana u kipuce mleko ili kurkume. Sirevi su bili podeljeni u dve kategorije: svezi ili meki i zreli.
Prema zapisima Galena (Klaudije Galenos (Pergamon, 129. – Rim, 199.) bio je drugi najznacajniji grcki lekar antickog periodai posle Hipokrata) sirevi su prvo bili umotani u lisce biljke Drakontiou (jedna vrsta lisnatog bilja) da bi se sacuvali. U Grckoj su bili najzastupljeniji Antotiro i kozji iz Ahajske Tromilije (Leontio). Pored njih postojao je i sir tucan sa biberom, kao i jedan mekani sir pod nazivom Sikelias (Σικελίας). Danasnja Feta vodi poreklo od ovih sireva.