Tipicna slika koju imamo o grckom Uskrsu (Πάσχα) je veoma poznata: Celo jagnje (Αρνι) ili Koza (Κατσίκα) se polako okrecu na raznju, crveno obojena jaja i pecivo Cureki (Τσουρέκι) u obliku pletenice,takodje ukraseno crvenim jajima. Uskrs se smatra daleko najvaznijim praznikom u Grckoj kao i najradosnijim, to je slavljenje pocetka proleca, dusevni preobrazaj kako figurativno tako i bukvalno receno.

Gomile Grka tada napustaju gradove da provedu Uskrs u prirodi, obicno u selu odakle poticu. I naravno, hrana je u centru proslave, iako ne jedu svi Grci ista jela za vreme Uskrsa. Tradicionalni Uskrs se razlikuje od regiona do regiona, ali u celoj zemlji se postuje stara mudra izreka da se nista ne treba bacati i bez razloga prosipati.Treba uzivati u svakom zalogaju,pogotovo oni koji su 40 dana postili.
Nema grckog Uskrsa bez predjela od iznutrica : Kokoretsi (Κοκορέτσι), Slezina (σπληνάντερα), Gardoubakia (Γαρδουμπάκια), dzigerica u tiganju i bezbroj drugih delikatesa od iznutrica, bilo lokalnih ili voljenih u celoj zemlji. Dzigerica se priprema na mnogo nacina: na raznju (kokoretsi), u rerni (Gardoubakia-iznutrice umotane u crevu u male smotuljke), u serpi se kuva Magirica (Μαγειρίτσα).

Magirica (Corba) je prvo jelo sa mesom koje se jede posle cetrdesetodnevnog posta.Po tradiciji se jede posle unosenja Svete Vatre u kucu, uobicajeno posle ponoci “Velike Subote”. Kuva se od povrca, uz dodatak zacina Kopra, iznutrica jagnjetine i pirinca, a svrha ovog jela je da pravilno pripremi stomak za konzumaciju mesa nakon posta.