Grk Spiros Luis prvi pobednik Olimpijskog maratona 1896. godine
Petog dana prvih modernih, olimpijskih igara u Atini dominirala je maratonska trka. Nit je prvi presekao Spiros (Spiridon) Luis, a za njim Harilaos Vasilakos.
Petim danom Prvih novih olimpijskih igara u Atini dominirao je Maraton, trka koju je predložio francuski filolog Mišel Brel, u znak sećanja na put Filipidisa, koji je po mitu istrčao prvi ovu rutu, posle Maratonske bitke.
U petak, 29. marta 1896. godine (10. aprila po novom kalendaru), 17 sportista iz pet zemalja postrojilo se na početnoj tački Maratonskog mosta da bi prešlo put od 40 km do cilja na stadionu Panatinaikos, gde se okupilo 100.000 ljudi da dočeka pobednike, čvrsto verujući da će Grk prvi preseći nit.
Tada su samo grčki sportisti trčali maraton, dok je mađarski trkač Kelner pretrčao samo jednom i to u Budimpešti. Ostala tri stranca došla su u Atinu zbog avanture i radosti zbog samog učešća u nečemu jedinstvenom.
Italijan Karlo Airoldi isključen je iz borbe jer je važio za profesionalca.
Svi na stadionu Panatinaikos kladili su se da će pobednik biti iskusni Harilaos Vasilakos ili Joanis Lavrentis koji je imao rekord od 3 sata 11 minuta i 27 sekundi. Rastojanje Maratona u to vreme bilo je 40 kilometara, a ne 42 kilometra i 195 metara, kao što je danas, posle odluke MOK-a 1908. godine.
Tako je u zvaničnoj trci trke, 29. marta 1896. godine, učestvovalo ukupno 17 sportista iz pet zemalja: 13 Grka, Australijanac Edvin Flejk (pobednik na 800 i 1500 metara), Amerikanac Artur Blejk (drugi na 1500 metara), Francuz Albin Lermusio (treći na 1500 metara) i Mađar Đula Kelner.
Znak za početak Maratona dao je pucnjem iz pištolja Major Papadiamantopulos, tačno u 2 popodne. Sportiste su pratili lekari, medicinske sestre i sudije na biciklima i konjskim zapregama.
23-godišnji Spiros Luis, nerulas (νερουλάς ) po profesiji (dostavljač vode po kućama), u poslednji trenutak ušao je na Olimpijski maraton, kao peti u drugoj kvalifikacionoj utakmici za grčki tim na nagovor Majora Papadiamantopulosa, koji je bio Luisov komandant kada je služio vojsku i dobro je znao da ima veliku izdržljivost u trčanju.
Mladi Marusiotis (Marusi, sada predgrađe Atine) nije primenio nikakvu konkretnu taktiku u trci. Samo je trčao. Međutim, pobrinuo se da trči ravnomernim tempom i to je konačno bilo važno da bi pobedio.
Ugledavši Luisa na čelu trke tri kilometra pre cilja, Papadiamantopulos je na konju otišao do stadiona i odmah obavestio Kralja Đorđa I i kraljevsku porodicu da Grk vodi. Vest je preneta od usta do usta i vrisak je protresao stadion: Έλλην, Έλλην (Grk, Grk).
Spiros Luis je, je stvarno prvi ušao na stadion Panatinaikos, u opštem delirijumu navijača. Njegovo vreme je bilo, 2 sata 58 minuta i 50 sekundi. Harilaos Vasilakos završio je na drugom mestu za 3 sata 6 minuta i 3 sekunde, pošto je izgubio dragoceno vreme razgovarajući i pozdravljajući se sa hiljadama gledalaca koji su ga obožavali.
Misterija trećeg mesta
Treće mesto zauzeo je Belokas (3:06:30), a četvrto Kelner (3:06:35). Ali i danas ostaje misterija ko je zaista treći pobednik. Gotovo sve grčke publikacije Belokasa pominju kao trećeg, ali većina knjiga u inostranstvu, kao i zvanična web stranica Međunarodnog olimpijskog komiteta na Internetu, ukazuju na Kelnera.
Mnogi pisci navode da se Kelner žalio posle trke jer je Belokas deo puta prešao u konjskoj zapregi. Prigovor je bio prihvaćen, a Belokas diskvalifikovan. Na nesreću, zvanični zapisi Helenskog olimpijskog komiteta spaljeni su početkom 20. veka.
Tako je treće mesto zauzeo Mađar Đula Kelner za 3 sata 9 minuta i 35 sekundi, koji međutim nije dobio medalju, jer su se davale samo dve medalje!
