Grčkoturski odnosi - Zveckanje oružjem i zakulisane diplomatske igre
Grčko-turski odnosi postaju sve napetiji, u vreme kada Ankara sve više internalizuje agresiju Tajipa Erdogana kako bi proširio svoj uticaj na region – na kopnu i moru – površine više nego dvostruko veće od Turske. I sve to dok Turska sabotira dijalog produženjem ilegalnog NAVTEKS-a (NAVTEX) za istraživacki brod “Oruc Reis” do 27. avgusta.
Međutim, dijalog sa Atinom uključuje najveće i najmoćnije države sveta, poput Sjedinjenih Država, Nemačke, Rusije, Francuske, pa čak i Kine, mada se formalno nije umešala u krizu.
Pored gotovo stereotipnog pozivanja na potrebu deeskalacije i izbegavanje grčko-turske vojne konfrontacije, čini se da svaka od uključenih snaga posreduje spremnije ili nestrpljivije na vraćanju odnosa Atine i Ankare u status quo ante u kojem trebaju da ostvare sopstvene interese.
Francuska koristi krizu kako bi poslala poruku Turskoj da neće tolerisati svoju marginalizaciju u Libiji i zato ostaje akter u dešavanjima na istočnom Mediteranu.
Nemačka hoće da se prikaže kao častan posrednik, ali u pozadini koristi svoje evropske satelitske zemlje kako bi sprečila mogućnost nametanja ekonomskih sankcija Erdoganu.
Rusija – kao oprezna i neutralna – generalno i nejasno zahteva da se ne izazivaju vojne konfrontacije, ali u sutšini iza paravana podržava akcije Ankare u regionu jer kupuje vreme da ne bude marginalizovana mogućom preraspodelom energetskih karata koje bi oslabile zavisnost Evropske unije od nafte i gasa iz Moskve.
Sjedinjene Države su umešane u to ne skidajući sa uma kako da smanje uticaj Kine.
Na sastanku ministra spoljnih poslova Nikosa Dendiasa sa šefom Stejt Departmenta 14. avgusta Majk Pompeo zatražio je od svog grčkog sagovornika izričitu obavezu Atine da će kineski telekomunikacioni gigant Huavei biti isključen iz postupka razvoja u Grckoj ultrabrze 5G mreže!
Poruka Pompea, 5G mreže i Huavei
Prošle nedelje je američki dražavni sekretar bio na turneji po Češkoj, Sloveniji, Austriji i Poljskoj, pokušavajući da ubedi vlade ove četiri zemlje da izbace kineski Huavei iz procesa izbora kompanije koja će preduzeti razvoj kompleksa 5G telekomunikacionih sistema u ovim zemljama.
Argument Majka Pompea sagovornicima u Pragu, Ljubljani, Beču i Varšavi bio je da Peking predstavlja pretnju po njihovu bezbednost, jer je – prema Amerikancima – kineska vlada preko Huaveija sprovela kampanju prisile i kontrole. Šef Stejt departmenta kaže Evropljanima da ce Kina putem telekomunikacijske mreže 5G špijunirati i da ce moći da ukradu tajne i poverljive podatke koji će potkopati njihovu bezbednost.
Pompeo je predstavio vladama četiri zemlje dokaze da Komunisticka partija Kine i Kineska oslobodilacka vojska održavaju čvrste veze kroz koje kontrolišu Huavei želeci aktivirati antikomunističke reflekse istočnoevropskih država, američki državni sekretar upozorio je da bi moguci prenos 5G mreža u Peking značio uključivanje Kine u ekonomsku i socijalnu aktivnost zapadnih zemalja na način koji se nije dogodio ni u vreme postojanja Sovjetskog Saveza!
Kada je Majk Pompeo, na marginama svoje turneje u četiri evropske zemlje, u Beču susreo Nikosa Dendiasa (Ministra vanjskih poslova Grčke), počeo je da objašnjava grčkom sagovorniku kako je kineski Huavei, kompanija sa sedštem u Šenženu – gradu koji je do sedamdesetih godina prošlog veka bilo malo ribarsko selo i za manje od 40 godina transformisano je u metropolu koja je domaćin najvećim kineskim tehnološkim divovima, umšeana u slučajeve špijunaže u Ceškoj, Poljskoj i Holandiji i izvlačila industrijske tajne od rivala iz Nemačke, Izraela, Grčke i Sjedinjenih Država, grčki ministar bio je iznenađen. Misija Nikosa Dendiasa bila je da ubedi Vašington da pošalje snažnu poruku osude turske provokacije, i da Majk Pompeo pozove Ankaru da odmah zaustavi provokativni istraživački rad na grčkom kontinentalnom polu u istočnom Mediteranu. Sa svoje strane, šef američke diplomatije želeo je garancije da se Atina neće dogovoriti sa Pekingom o 5G, otkrio je visoki grčki vladin zvaničnik.
Diplomatska podrška, čak i izjava kojom se traži da se izbegnu tenzije, nije besplatna, rekao je grčki zvaničnik, objašnjavajući da zbog trenutne situacije grčka vlada traži deeskalaciju sa Turskom, koristeci 95% diplomatskog pritiska i upotrebom samo 5% vojnih sredstava kojima raspolaže.
Najave koje je Stejt Departmentt dao nakon odvojenih sastanaka američkog državnog sekretara sa Nikosom Dendiasom i Mevlutom Tsavusogluom – bile su gotovo identične, naglašavajuci hitnu potrebu za smanjenjem napetosti u regionu. Osim jedne razlike: posebno za sastanak Pompeo-Dendia, Vašington je istakao snažne grčko-američke odnose, referencu koja ne postoji za bilateralne američko-turske odnose.
Činjenica da je Vašington tražio protivuslugu od Atine da bi se izjasnio o izričitoj i jasnoj osudi turskih akcija na istočnom Mediteranu znači da bi Grčka dobila podršku velikih sila potrebni su kompromisi i savezi s njima o nizu pitanja za koja velike sile smatraju da su im od najveće važnosti, poput gotovo upornog američkog napora da se kineski Huavei isključi od postavljanja 5G mreža u Evropi.
Moguća alijansa sa Sjedinjenim Državama protiv Kine u drumskoj trci za uspostavljanjem brzih telekomunikacionih mreža 5G mogla bi stvoriti brojne komplikacije u kinesko-grčkim odnosima i uticati na investicioni plan za koji Atina veruje da Peking može da sprovede u Grčkoj.
Pluralizam u EU i turkofilija
Da ojača grčke pozicije i pripremi teren za izricanje ekonomskih sankcija od strane EU Turskoj, Atina se bori da na svoju stranu pridruži što veći broj evropskih vlada.
Napor premijera Kiriakosa Mitsotakisa, ministra spoljnih poslova Nikosa Dendiasa i zvaničnika grčke diplomatije uopšte nije lak, jer u nekoliko slučajeva postoji odbojnost mnogih evropskih zemalja da naruše svoje odnose sa Turskom, uglavnom zbog već uspostavljene snažne ekonomska saradnja sa Ankarom.
U grupi zemalja EU koji ignorišu pokušaj Tajipa Erdogana da preuzme grčke morske zone i tvrde da Brisel mora pronaći kanale za nastavak saradnje sa Turskom bez odmazde prema Ankari, uključene su Španija, Finska, Mađarska i Poljska. Malta zauzima gotovo neprijateljski stav prema Grčkoj, nudeći navodno nevin predlog da se neutralnim proglase područja za koja Grčka i Turska nisu dogovorile suverenitet. Drugim rečima, Malta, kao trojanski konj Turske, predlaže da se sivim zonama nazovu bilo koje morsko područje za koje Erdogan tvrdi i promoviše plan za stvaranje „Plave domovine“, koju sanja da postavi tako da ugrabi polovinu Egeja i celokupno morsko područje oko Krita.
Nasuprot ovoj grupi je Francuska, koja poziva na spisak mogućih sankcija protiv Turske, koje će se aktivirati ako Tajip Erdogan ne odstupi od puta rata, kao i niz država, poput Austrije, Belgije, Rumunije, Luksemburga, Irske, Estonije i Slovačke, koji jasno osuđuju busanje Ankare, ali nije sigurno da ce se složiti da se uvedu sankcije Turskoj ukoliko situacija eskalira.
U koreografiji koja je stvorena unutar EU Berlin igra posebnu ulogu. Koristeći stil nekog neutralnog mirotvorca, Nemci primećuju da se eskalacija i militarizacija situacije izmedu Grčke i Turske mora zaustaviti jer je situacija u regiji krhka i da ravnoteža visi o koncu.
Međutim nemačka kancelarka reagovala je na potpisivanje sporazuma (EEZ) Ekskluzivne ekonomske zone, između Grcke i Egipta, smatrajući memorandum Atina-Kairo kontraproduktivnim u vreme kada su posle posredovanja Berlina grčka vlada i turska nastavile takozvane istraživacke kontakte, koji su prestali tokom 2016. godine.
Grčki zvaničnici uključeni u pripremne konsultacije sa Berlinom i Ankarom opisuju Nemce kao “dobronamerne pregovarače”, ali napominju da je odluka o potpisivanju sporazuma o delimičnoj demarkaciji EEZ-a sa Egiptom suvereno pravo Grčke i jača grčki položaj, štaviše, u Atini je javna tajna da je pre ponovnog uspostavljanja preliminarnih kontakata Ankara želela da nametne moratorijum izmedu Grčke i Turske na moguće sporazume o demarkaciji na moru sa drugim zemljama, sa konačnim ciljem da blokira zaključivanje grčkog sporazuma sa Egiptom. Međutim, u novom naporu za posredovanje koji se manifestuje očekivanom posetom nemačkog ministra spoljnih poslova Haika Masa Atini i Ankari, Berlin će imati priliku da dokaže da ne diskriminiše Grčku u korist Turske i iskreno brani međunarodne zakone.
U grčkom Parlamentu sporazum o EEZ-u sa Egiptom
Nakon što je egipatski parlament odobrio sporazum sa Grčkom ekspresnom procedurama, u sredu se očekuje da ce grčki parlament glasati o Memorandumu Grčke i Egipta. U središtu rasprave izmedu političkih lidera u Parlamentu ocekuje se da bude ruta flote turskih ratnih brodova koja podržava turski istraživacki brod “Oruc Reis“
Pitanje mnogih je da li “Oruc Reis” sprovodi međunarodno legalna seizmička istraživanja koja su zapravo van grčkih suverenih voda ili kako se uspostavilo krši međunarodne sporazume i ulazi u grčko-kiparski EEZ.
Nedavne izjave kontraadmirala Aleksandra Diakopulosa da je “Oruc Reis” ušetao u grčku zonu u kombinaciji sa fotografijama koje je objavila turska vlada na kojima se jasno vidi kabl koji je istraživački brod potopio u more ne ostavlja prostora sumnji da Turska krši međunarodne konvencije.
Izjave ovog grčkog admirala, su bile razlog njegove ostavke sa mesta savetnika za nacionalnu bezbednost. On je jo naveo da je istraživacki brod Oruc Reis ušao i vodio istragu čak pola sata, u grčkim teritorijalnim vodama.
Ovi navodi grčkog admirala se nisu svideli grčkoj vladi, koja je ovaj incident vešto krila.
S obzirom na to, opozicione stranke pokušaće da stvore razdor u zvanicnoj liniji vlade koja potencira da “Oruc Reis” nije sproveo seizmičke istrage u grčkim vodama.
More problema
Obnova diplomatskih kanala Atina-Ankara na nivou komunikacije između direktorice diplomatskog ureda premijera, ambasadorke Eleni Sorani i Ibrahima Kalina, predstavnika predsednika Turske, smatra se prvim korakom mogućeg sporazuma za obnavljanje tzv. preliminarnih kontakata.
Grčka diplomatija priprema se za složenu raspravu sa turskim ministarstvom spoljnih poslova i zato ce šef grčke delegacije biti ambasador Pavlos Apostolidis, čovek koji više od bilo koga drugog zna kako da pregovara u ovakvim kontaktima. Pored g. Apostolidisa odlučeno je da se u ovo telo postavi i ambasador Aleksandro Kugiu, šef Petog (E) generalnog direktorata Ministarstva spoljnih poslova, koji je prethodno zastupao Grčku u Vatikanu, i bio je deo odbora za kontrolu školskih udžbenika u S. Makedoniji i Grčkoj. Pored rukovodilaca pravne službe Ministarstva spoljnih poslova, gospodina Apostolidis i gospodina Kugiua očekuje se da im pomažu i profesori međunarodnog prava, ovisno o temama. “Grcka ima volju da ucestvuje u dijalogu, a ne u kapitulaciji. Ne razgovaramo o pitanjima koja se tiču naše odbrane, teritorijalnog integriteta i suvereniteta”, izjavio je vladin zvaničnik.
Grčka vlada veruje da će se u kontekstu početnih razgovora, predstavnici grčkog i turskog ministarstva spoljnih poslova pokušati identifikovati pitanja o kojima postoji konsenzus, nije nemoguće da ce se diskutovati i o periferijalnim EEZ ( Ekskluzivne ekonomske zone) i da će se pokrenuti čak i mogućnost regionalnog kontinentalnog sporazuma o razgranicenju EEZ-a.
Neformalni razgovori
U neformalnim razgovorima u kontekstu razgovora iz prošlosti, pored razgraničenja pomorskih zona, postavljena su pitanja obalske zone i proširenje grčkih teritorijalnih voda na 12 nautickih milja – perspektiva koju Turska želi zaustaviti uz pretnju casus belli, čak i opseg grčkog vazdušnog prostora.
Mnogo je pitanja u prvim istraživačkim kontaktima i mnogo nesigurnosti. Na primer, malo je verovatno da ce Turci povući sve svoje revizionističke tvrdnje o suverenitetu nad egejskim ostrvima i grebenima ako se Grčka izričito obaveže da neće proširiti svoje teritorijalne vode na 12 nautičkih milja iako ima na to pravo iz međunarodnih konvencija?
To je zato što je očigledno da će domet grčkih teritorijalnih voda ostati na 6 nautickih milja ukoliko se ne pojavi drugačija regulativa pre mogućeg zajedničkog sporazuma o sporu koji bi se vodio pri međunarodnom sudu u Hagu. Nakon razgraničenja morskih zona zadržava se pravo na širenje obalske zone Grčke, ali može se ostvarivati samo na grčkoj kontinentalnoj zoni. Drugo je pitanje da li će grčki pregovarački tim tražiti da se odvoji kontinentalni pas od prava na EEZ. To je zato to što se – ukoliko se ne desi čudo – očekuje da ce turska strana insistirati na kontinentalnoj politici Egeja gde se bi se računala morska zona od grčkih ostrva i grebena kako Turskoj odgovara, sa druge strane prihvatajući ekonomsku zonu za istocni Mediteran, gde izračunava da ce uzeti lavovski deo. Ali ako se potvrdi ekstremni scenario Turske po kojoj bi joj Međunarodni sud pravde u Hagu odobrio morsku zonu zapadno od grčkih istočnih ostrva, šta bi Grčka onda želela da ima EEZ ili grebene sa morskom zonom?
U prošlosti, u kontekstu preliminarnih razgovora, Atina i Ankara dogovorile su se da započnu bilateralne pregovore o razgraničenju kontinentalnog pasa tj. grebena koji su i najveći trn u oku Turske u periodu od dve godine. Zatim da nastave sa zajedničkim snagama u roku od godinu dana direktne grčko-turske razgovore o svim stvarima koje su neophodne za podnošenje preostalih sporova Međunarodnom sudu pravde.
Drugim rečima, Atina je prihvatila suštinske pregovore i Ankara se obavezala da će se konačno uputiti u Hag, ukoliko postoji dogovor o obavezujućem tekstu.
Gde ide Erdogan?
Predstavljajući se kao spasitelj turske nacije, naslednik Arpa Aslana koji je u Manzikertu prevladao protiv cara Romana IV Diogena, Tajip Erdogan je poslednjih dana davao izjave ratnog tipa protiv Grčke, provocirajući da želi uzurpirati morske zone grčke dominacije ili ograničiti egejska ostrva na zonu turske ekonomske oblasti.
Njegov pokušaj da preusmeri turski javni interes iz problema ekonomije i kolapsa turske lire je očigledan, ali diplomate ne isključuju moguće izborno iznenađenje ubrzanjem predsedničkih izbora zakazanih za 2023. godinu.
Anketa, koju je Optimar sproveo od 10. do 12. avgusta, pokazuje da u slučaju predsedničkih izbora Tajip Erdogan ne bi bio izabran u prvoj nedelji. Međutim, u drugom krugu pobedio bi sve moguće protivnike, i gradonačelnika Istanbula Ekrema Imamoglua (koji ima 36,8%, najveći procenat od svih protivnika turskog predsednika, dok je Erdogan 45,1%) i gradonačelnika Ankare Mansur Iavas (ima 36,7% dok Erdogan dobija 44,5%), ali i protiv opozicionog kandidata Muharrem Ince (dobija 33,5% i Erdogan 44,5% glasova).
“Zid” na Evrosu ubrzano raste
Bio je petak, 27. marta, kada je turska strana prevezla ilegalne imigrante koji su se okupili na turskoj strani granice u Evrosu.
Predsedavajući mini KISEA-om (Savet vlade za spoljne poslove i odbranu), premijer Kiriakos Mitsotakis najavio je nastavak napora za jačanje ograde u Evrosu.
Bilo je potrebno pet (!) Citavih meseci da završe planirane provere transparentnosti od strane Jedinstvene nezavisne agencije za javne nabavke (EAADISI) i Revizorskog suda za plan koji je opisan kao hitan i poverljiv i predviđa produženje ograde u Evrosu na ukupno 27 kilometara.
U ponedeljak, 24. avgusta, ugovor o proširenju ograde u Evrosu, ukupnog budeta od 52 miliona evra, predat je članovima skupštinskog Odbora za unutrašnji i javni red radi informisanja kako bi se započela primena projekta. Indikativno je da nakon konsultacija predsednika parlamenta Kostasa Tasulasa sa ministrom civilne zaštite Mihalisom Hrisohoidis-om, deo ugovora koji predviđa koji delovi grčko-turske granice će biti produženi nece biti objavljen.
Medutim, nažalost, zbog transparentnosti je trebalo pet meseci da se donese odluka o pokretanju hitnog i tajnog plana, dok je u Turskoj za donošenje odluka dovoljna naredba Erdogana. “Ne borimo se ravnopravno sa Turskom. Čak i u drumskoj trci za jačanjem naše odbrane i opremanja, postoji nejednakost u efikasnosti jer smo država sa institucijama”, primećuje jedan iskusni grčki poslanik.
Visok nivo spremnosti Grčke
Desetak dana su posade ratnih brodova flote, komandanti timova za podmornice i drugi oficiri koji služe u kritičnim jedinicama mornarice, kao i piloti borbenih aviona Ratnog vazduhoplovstva zajedno sa tehničarima Vazduhoplovstva i druge kritične specijalnosti u punoj pripravnosti. Hiljade oficira Oružanih snaga – procenjeno na 3000 samo na ratnim brodovima Flote – ponovo su u pripravnosti od 24 sata od 10. avgusta do danas, u vojnoj mobilizaciji koja podseća na mini mobilizaciju za zaštitu nacionalnog suvereniteta.
Incident 12. avgusta, kada se fregata “Lemnos” koja je posmatrala putovanje “Oruc Reis” sudarila sa turskom fregatom “Kemal Reis” nakon nespretnog manevra Turaka, dokazuje visok nivo spremnosti i obučenosti grčke posade.
Na slici gore se vide oštećenja na turskom brodu.
Naredba grčke vlade kapetanu fregate “Lemnos” bila je da “drži sve pod kontrolom” kako ne bi eskalacijski mornarički incident prešao u vojnu konfrontaciju. Epizoda sa fregatom “Lemnos” u velikoj meri otkriva posebnosti i probleme s kojima se Grčka suočava u oblasti odbrane. Posade sa velikim pomorskim iskustvom, ali sa zastarelim sredstvima koji počinju da dosežu poslednje granice svojih mogućnosti. Fregata “Lemnos” nabavljena je 1982. godine od Holandije, a već je prošla beskonacne kilometre otkako je u službi u grčkoj floti.
I ovde vojni posmatrači primećuju odgovornost onih koji su zaduženi za modernizovanje postojeće opreme i za jačanje Oružanih snaga grčke potrebnim naoružanjem.
World
