Danas se slavi sveti Valentin – Da li ste znali da njegove mošti počivaju u Grčkoj??
Dan zaljubljenih je danas, 14. februara, zapadni svet je oduševljen ljubavnom pesmom svetog Valentina.
Njegova proslava se pocela praktikovati i u drugim delovima zemaljske kugle.
Na ovaj dan zaljubljeni kupuju ruže ili stakiše svojim partnerima na taj nacin simbolicno bi trebalo da se velica ljubav ali i muceništvo svetoga Valentina.
Ali ko je bio sveti Valentin, kojeg Rimokatolicka crkva danas slavi, i kakve to veze ima sa ljubavlju?
14. februar je registrovan kao dan sec´anja na „mucenika Valentina, starešinu Rima“ (Valentinus = snažan, energican na latinskom). Valentin je živeo u Rimu u 3. veku i bio je sveštenik koji je pomagao hrišc´anima tokom progona cara Klaudija II Gota. Svima su postale poznate njegove vrline i humanitarno delovanje,zbog cega je uhapšen i izveden na sud.
Tradicija je sacuvala sledec´i dijalog:
„Zašto, Valentine, želiš da budeš prijatelj naših neprijatelja i odbaciš naše prijateljstvo?“ upita car, a Valentin odgovori: “Gospodaru, da znaš dar Božiji, bio bi srec´an sa tobom i carstvom; napustio bi obožavanje idola i poklonio se pravom Bogu i Sinu Isusa Hrista.” . Sudija je prekinuo Valentina pitajuc´i ga šta misli o Jupiteru i Merkuru, a onda je sveti Valentin hrabro odgovorio: “Oni su jadni, a život su proveli u korupciji i zlocinu!” Sudija je, besan, vikao, “huli na bogove i na carstvo!” Car je nastavio sa radoznalošc´u da bi saznao šta je hrišc´anska vera.
Valentin je smogao hrabrosti da ga podstakne da se pokaje za krv hrišc´ana koju je prolio. „Verujte u Isusa Hrista, krstite se i spasic´ete se, i od sada c´ete osiguravati slavu svog carstva i trijumf svog oružja“ Klaudije je poceo da ubeduje i da prisutnima kaže: poucavajuc´i da ovaj covek propoveda nama “. Ali guverner Rima, nezadovoljan, poceo je da vice „Pogledajte kako ovaj hrišc´anin obmanjuje našeg gospodara“.
Klaudije je zatim uputio Valentina drugom sudiji. Zvao se Asterios, imao je devojcicu koja je bila slepa dve godine. Slušajuc´i da je Isus Hristos svetlost sveta, pitao je Valentina da li može dati to svetlo njegovom detetu.
Tako je sveti Valentin stavio ruku na njene oci i molio se: „Gospode Isuse Hriste, istinita Svetlost, prosveti ovo slepo dete“ i dete je, kako kaže hrišc´anska tradicija, progledalo!
Tako su sudija i cela njegova porodica verovali u Hrista. Cim je car saznao za sve ove dogadaje, u pocetku je pomislio da ih ne kazni, ali misao da c´e u ocima svojih podanika izgledati slab, primorala ga je da kazni. Tako su svetom Valentinu, zajedno sa drugim hrišc´anima, posle mucenja, odsekli glave 14. februara 268. (ili 269. godine).
Mošti svetoga Valentina su sa Lezbosa prenešene u Atinu
Posle pogubljenja, neki hrišc´ani su svecevo telo umotali u platno i deo njegove krvi usuli u bocicu. Telo mucenika je prevezeno i sahranjeno u katakombama svete Priske (Priscila), mestu sahranjivanja mucenika. Vremenom je to nekako bilo „zaboravljeno“, pošto su u ovim katakombama gotovo svakodnevno sahranjivani novi mucenici tokom nekoliko vekova. Ali sec´anje na muceništvo svetog Valentina ostalo je živo, posebno u lokalnoj rimskoj crkvi. Sec´anje na svetog Valentina zvanicno je ustanovio 496. godine papa Gelasije I.
Tako prolazi 15 vekova i dostižemo 1815. godinu kada je papa poklonio mošti plemenitom italijanskom svešteniku (prema tadašnjem obicaju).
Tada se ostaci ponovo „gube“ sve do 1907. godine kada ih ponovo nalazimo u Mitiliniju na ostrvu Lezbos u rimokatolickoj crkvi Panagia!!!
Izgleda da su se nakon smrti ovog duhovnika neki od njegovih potomaka koji su nasledili ostatke preselili na Lezbos, gde je u to vreme postojala zajednica zapadnoevropskih rimokatolickih hrišc´ana. Tako su ostali tamo do 1990. godine, kada su premešteni u Atinu (u ulici Guilfordou 7 ) u crkvu svetih Franje i Klare italijanske zajednice.
Mošti se i dalje izmeštaju do 2015. godine
12. februara 2009. godine nadbiskup atinskih katolika Nikola ekshumirao je deo ostataka i predao ih nadbiskupu Naksosa, Tinosa, Androsa i Mikonosa u svojstvu apostolskog vikara katolicke biskupije Hios (Hios, Mitilini i Samos), kako bi ih vratio na Lezbos.
2015. godine mošti koje su se nalazile na Hiosu prenete su ponovo u Mitilini i nalaze se u katolickoj crkvi Metastaseos Theotokou.