"Biljka Bogova" - Diktamnos je starogrčki afrodizijak sa Krita

Diktamnos

Diktamo (Δίκταμο) ili Erontas (έρωντας) ili Kritska dušica (lat.Origanum dictamnus) biljka sa Krita čiju su afrodizijačku moć prvi otkrili stari Grci.

Božanska biljka sa Krita

Naziv Diktamnos dolazi od  reči Dikti (čuvene planine sa Krita) i reči Tamnos  (grm-žbun),  kako su ga starogrci nazivali – “Diktamnos, žbun sa planine Dikti” , jedna je od najpoznatijih kritskih endemskih biljaka i nalazimo je samo na ostrvu Kritu, na strmim liticama sa nadmorskom visinom do 1900 metara o njemu je pisao i Teofrast (pravo ime Tirtam), filozof, pisac, rođen 370. p.n.e. na ostrvu Lezbos.

Diktamnos je višegodišnja aromatična biljka sa izdancima 20-40cm, listovi su joj zelenkasto-beli 13-25 mm, jajastog oblika i prekriveni gustim dlačicama.
Cvetovi su sa prelepe ružičasto-zelene do crvenkaste boje.

Diktamnos – ova čudesna biljka – poznata je još od minojske ere kada su Minojci od ovog bilja proizvodili:

– Parfeme
– Mast – koja se koriste za zarastanje rana i čireva
– Aromatična ulja – posebno sa maslinovim uljem koje su na dar nudili bogovima, kraljevima i njihovim sveštenicima.
– Aromatična vina poput vina Ditanija koje je spomenuo u svojoj petoj knjizi o medicini čuveni Plinije Stariji.
Aromatična ulja pripremljena od biljke su imala tonična i stimulativna svojstva.

Diktamnos, Kritska dušica

Plinije Stariji (rimsi pisac, naučnik i prirodnjak), pominjući Diktamnos, kaže:

“Biljka zvana Diktamnos nigde drugde ne raste, samo na ostrvu Kritu.”

Teofrast u svom delu “Priče o biljkama” isto piše:

„Diktamnos je biljka koja raste samo na Kritu.

Diktamnos je poznat još od antičkih vremena i drevni lekari su mu pripisivali mnoga lekovita svojstva.

Boginja Artemida, koja je između ostalog, takođe zaštitnica elokventnih žena, na glavi je nosila krunu od Diktamnosa.

Takođe u antici su smatrali da uz pomoć Diktamnosa lakše zarastaju rane od metalnih šiljkova na streli.
Prema drevnim piscima, to su znale i divlje koze na Kritu (Kritski Jarci – Capra aegagrus)) koji su, kada su ranjeni, a strelica ostala u njihovom telu, jeli Diktamnos.

Teofrast – navodi da se Diktamnos bezbroj puta koristio tokom porođaja kao melem koji se stavljao na donjem delu stomaka.

Plinije Stariji je ovom biljkom takođe lečio rane vojnika u doba rata.

Spominjali su ga i Plutarh, Arisistotel, Ipokratus, Virgilije itd.

Ipokratus ga je koristio za lečenje žuči, problema pri porođaju i sa plućima.

Diktamnu se danas pripisuju mnoga lekovita svojstva kao što su:

Snažni antioksidanti
Sredstva protiv bolova
Antigljivični lekovi
Gel za Pomlađivanje
Za izbacivanje sluzi
Antipiretici
Zaštita jetre
Protiv bora
Tonik za podizanje imuniteta
Antiseptici
Protiv grčeva u mišićima svih vrsta i srčanog mišića
Anti-hemoragični
Sedativi probavnog sistema
Relaksiranje i obnovu oranizma
Jak afrodizijak
Kao i sposobnost suzbijanja autoimunih i naslednih bolesti

Sok od ove biljke ublažava glavobolje, neuralgije, bolesti jetre, bolove u menstrualnom ciklusu, ublažava kašalj praćen prehladom, blage gastrointestinalne poremećaje i stomačne tegobe.

Melem ublažava glavobolje, rane i upale kože i modrice.

Njegovo esencijalno ulje ublažava mišićne, reumatske bolove i kožne bolesti.
Njegov koren se koristi kao mast za lečenje išijasa.

Generalno, Diktamnos se u Grčkoj koristi kao tradicionalno lečenje već dugi niz godina i pogledajmo njegove sastojke koje sadrži:

– Flavonoide
– Antikoagulanse
– Fenolne kiseline

– Flavonoidi:

apigenin
kaempferol
kvercetin
eriodictiol
takifolin
narigenin

– Terpenoidi:

oleanolic
21α-OH oleanolic acid
ursolic acid

– Esencijalna ulja: glavni sastojci etarskog ulja su monoterpeni:

carvacrol
g-terpinene
p-cimena

 

Diktamnos u maslinovom ulju:

U staklenu teglu sipajte šolju čistog maslinovog ulja i dodajte tri do četiri grančice svežeg ili osušenog Diktamnosa.
Čuvajte na hladnom i tamnom mestu oko tri nedelje i onda ga procedite.

Možemo ga koristiti u obrocima u salatama i umacima ili naneti na područja naše kože koja imaju problem.

Ovo je dakle bila priča o Diktamnosu, Božanskoj biljci, blagu sa Krita koja se danas teško nalazi.