GRČKE NOVOSTI

Aristotel Onasis

Ovaj brodovlasnik je nesumnjivo bio jedan od najvećih poslovnih genija 20. veka. Uspostavio je flotu naftnih tankera i brodova od nule, veću od nacionalne flote mnogih zemalja …

DETINJSTVO

Aristotel Onasis rođen je 15. januara 1906. u Smirni, u porodici koja je u to vreme bila relativno bogata. Bio je drugo dete svojih roditelja. Prethodio mu je Artemis, dve godine ranije.

Njegov otac Sokrat Onasis bio je jedan od najbogatijih trgovaca duvanom i biznismena u Smirni. Majka Penelopa Dologlu udala se u 17. godini, je umrla mlada u 33. godini. Šest meseci kasnije, njegov otac se ponovo oženio Eleni, od koje je Aristotel imao dve sestre, Merope i Kaliroi.

Njegova baka, Jestimani, bila je vrlo religiozna i sanjala je da njen unuk postane sveštenik. Od malih nogu je voleo religiju i voleo je da napamet uči vizantijske psalme. Međutim nije nastavio učenje, uprkos tome što je pohađao najbolje škole.

Tokom odrastanja svakodnevnim vežbama je izvajao svoje telo, koje je ponosno pokazivao devojkama. Imao je moć, hrabrost, veze i novac … Podmićivao je zaposlene u školama dok se školovao, kupovao cigarete koje je pušio sa prijateljima, često se svađao i lagao iz zabave. Ali bio je voljen zbog svojih mana i nepromišljenosti, svoje duhovitosti i, naravno, novca. Bio je redovna mušterija u javnim kućama i prva iskustva imao je sa nastavnicom francuskog, porodičnom praljom i oženjenom Turkinjom.

Sa maloazijskom katastrofom, njegov otac je zatvoren. Njihov posao je pao u ruke Turaka i magacin im je izgoreo. Nemajući drugog izbora, Aristotel je odlučio da ode u inostranstvo u potrazi za boljom srećom za njega i njegovu porodicu.

NJEGOVI PRVI KORACI

Aristotel Onasis je imao 16 godina kad je prvi put stupio na grčko tlo. Prvo je boravio u kampu na otvorenom, a zatim u sobi blizu pristaništa. Ubrzo nakon toga vratio se u Carigrad i avgusta 1923. sa 250 dolara u džepu uputio se za Argentinu.

U Buenos Airesu radio je svakakve poslove: Prao je suđe, radio u vešeraju, kao noćni čuvar… Zaposlio se u britanskoj telefonskoj kompaniji. Radio je uglavnom noću na telefonskoj centrali gde je prisluškivao tuđe razgovore i prikupljao važne informacije, koje je kasnije koristio u poslu. Tako je osnovao mali biznis za proizvodnju cigareta. Reklamirao je svoju firmu tako što je bacao prazne kutije svojih cigareta po najprometnijim mestima Buenos Airesa.

Kada se vratio ponovo u Grčku, upoznao je ministra Andreasa MIhalakopula i zahvaljujući njemu vratio se u Argentinu sa novim pasošem i titulom specijalnog izaslanika.
1931. postao je zamenik konzula, a 1932. Počeo je da se bavi brodarstvom. Prvo je kupio brod nosivosti 7.000 tona koji je bio oštećen u oluji i bio je usidren u Montevideu. Zatim je kupio još 6 kanadskih brodova. Prve dva broda njegove flote nazvao je „Penelope Onassis“ i „Socrates Onassis“ u čast svojih roditelja.

USPON

Aristotel Onasis je, pored svojih drugih sposobnosti i talenata, bio sposoban i za nešto što vrlo malo ko na planeti može reći da poseduje: imao je gotovo nepogrešiv instinkt, koji ga je direktno vodio do tačke u kojoj je za njega postojala nova prilika.

Dakle, predvideo je industrijsku revoluciju i ulogu nafte. Naručio je prvi tanker na svetu, 15.000 tona, i nazvao ga „ARISTON“. Uspon brodarstva bio je skokovit i Onasis je neprestano kupovao nove i veće tankere.

Tokom Drugog svetskog rata napustio je London i nastanio se u Njujorku. Tamo je u proleće 1943. godine upoznao Atinu, šesnaestogodišnju ćerku velikog grčkog brodovlasnika Stavrosa Livanosa, i zaljubio se u nju. Tri godine kasnije venčali su se i nastanili u Parizu, 30. aprila 1948. dobili su sina Aleksandra, a 11. decembra 1950. drugo dete Kristinu, rođenu u Njujorku.

U svom radu neprestano je izmišljao nove trikove. Ugovarao je prevoze uglja brodovima koje nije imao, prevoze nafte brodovima koji još nisu bili izgrađeni. Ipak, velike naftne kompanije, poput Mobil, Sokoni i Teksako, radije su potpisale dugoročne stabilne ugovore s njim, nego da imaju glavobolje s drugima.

Pre svih je shvatio ekonomsko čudo Nemačke posle II svetskog rata. Iako je Potsdamskim sporazumom iz 1945. godine Nemcima zabranjeno da grade brodove veće od 15.000 tona, Onasis je od Nemaca naručivao ogromne kitolovce. Nijedna tačka sporazuma nije zabranjivala kitolovce. U to vreme je takođe izabrao Monte Karlo za sedište svojih preduzeća. 1953. godine skoro ceo Monako bio je njegov. Iste godine je u Hamburgu krstio najveći tanker na svetu po imenu Tina Onassis. Međutim, veza sa njegovom suprugom nije bila idealna …

1956. upoznao je britanskog premijera Vinstona Čerčila. Vatreni pristalica kiparskih Grka i Makariosa, nije oklevao da ih otvoreno brani, dok je Kipar bio pod britanskom okupacijom.

Grčki premijer Konstadinos Karamanlis ga je 1957. ohrabrio da preuzme malu avio-kompaniju T.A.E. koja je tada bila u gubicima. Kupio ju je za 2.000.000 dolara, pretvorio ju u kompaniju pod nazivom OLIMPIC i razvio ju je u avio-kompaniju koja je radila na pet kontinenata. Već je imao oko 70 kompanija širom sveta, sve oči su bile uperene u njega, divili mu se i zavideli. Kada je poverovao da je postigao ono što je želeo, kupio je Skorpios ostrvo u Jonskom moru, koje je pretvorio u letnju rezidenciju.

1958. je upoznao čuvenu grčku sopranistu Mariju Kalas. Ovo poznanstvo se narednih godina razvilo u vatrenu romansu, koja se nikada nije završila brakom. Aristotel Onasis se drugi put oženio 20. oktobra 1968. godine za Žaklinom (Jackie) Bouvie, nakon ubistva njenog supruga Džona Kenedija. Upoznali su se nekoliko godina pre kada je Onasis tadašnjeg senatora Masačusetsa, Kenedija, predstavio Čerčilu kao sposobnog političara kvalifikovanog da postane predsednik Sjedinjenih Država.

Mnoge druge poznate žene s vremena na vreme prolazile su kroz život grčkog tajkuna, poput Džeralin Sperkles – bogate naslednice tadašnjeg “Kralja Šećera” koja se smatrala najlepšom ženom na svetu, Eva Peron, Merilin Monro, Glorija Svanson i Greta Garbo…

PAD

Odbrojavanje Aristotela Onasisa započelo je 22. januara 1973. godine, kada je njegov sin Aleksandros teško povređen kada se njegov avion srušio na aerodromu Eliniko, pod nejasnim okolnostima. Povrede mozga bile su veoma ozbiljne i nakon lekarske konsultacije i uz saglasnost njegovog oca, lekari su ga skinuli sa aparata. Nikada nije verovao da je njegov sin jedinac poginuo u nesreći i ponudio je milion dolara svima koji bi otkrili navodnu sabotažu.

U decembru 1973. godine, padom svetskog tržišta tankera, gubici za Aristotela Onassisa iznosili su 12,5 miliona dolara. Rafinerija u Nju Hempširu se zatvorila i 15. januara 1975. godine vratio je kompaniju OLIMPIC i aerodrom Konstantinosu Karamanlisu, koji ga je nacionalizovao.

Aristotel Onasis je već bio izgubio svako zanimanje za život. Obolio je od bolesti tzv. miastenija gravis, bolest koja polako slabi mišićni sistem, i povukao se na svoje privatno ostrvo Skorpios. Na nesreću, ni najbolji lekari na svetu nisu mogli učiniti ništa za nekada svemoćnog Smirnjotisa, koji je konačno preminula 15. marta 1975. godine u američkoj bolnici u Parizu.

Jedini naslednik današnjeg neopisivog bogatstva je njegova unuka Atina, potomak Kristine Onassis i Thierri Russella. Jedina ćerka Aristotela Onassisa pronađena je mrtva 1988. godine u svom kupatilu, sa nejasnim uzrocima njene smrti. Majka Tinine dece takođe je pronađena mrtva u svom krevetu zbog prekomerne upotrebe barbiturata, dok je Onasisova druga supruga Džeki umrla 1994. godine od raka.